Američki državni sekretar Antoni Blinken stigao je u Peking rano u nedelju u diplomatsku misiju sa visokim ulozima kako bi pokušao da smiri eksplodirajuće tenzije između SAD i Kine koje su dovele mnoge širom sveta na ivicu, piše AP.
Blinken je trebalo da započne dvodnevne razgovore sa visokim kineskim zvaničnicima popodne. On je najviši američki zvaničnik koji je posetio Kinu otkako je predsednik Džo Bajden preuzeo dužnost i prvi državni sekretar koji je posetio Kinu u poslednjih pet godina.
Putovanje je usledilo nakon što je odložio planove da poseti u februaru nakon obaranja kineskog balona za nadzor nad SAD.
Ipak, izgledi za bilo kakav značajan napredak u najneugodnijim pitanjima sa kojima se suočavaju dve najveće ekonomije na planeti su slabi, jer su veze već postale sve opterećenije poslednjih godina. Neprijateljstvo i optužbe su stalno eskalirali zbog niza nesuglasica koje imaju implikacije na globalnu sigurnost i stabilnost.
Blinken planira da se sastane sa kineskim ministrom spoljnih poslova Ćin Gangom u nedelju, najvišim diplomatom Vang Jijem i verovatno predsednikom Si Đinpingom u ponedeljak, prema američkim zvaničnicima.
Bajden i Si pristali su na Blinkenovo putovanje rano na sastanku prošle godine na Baliju. Došlo je samo jedan dan nakon što se dogodilo u februaru, ali je odloženo zbog diplomatskih i političkih nemira izazvanih otkrićem, kako SAD kažu, kineskog špijunskog balona koji je leteo preko Sjedinjenih Država i koji je oboren.
Lista neslaganja i potencijalnih tačaka sukoba je duga: od trgovine sa Tajvanom, stanja ljudskih prava u Kini do Hong Konga, kao i kineske vojne asertivnosti u Južnom kineskom moru do ruskog rata u Ukrajini.
Američki zvaničnici rekli su pre Blinkenovog odlaska iz Vašingtona u petak da će podići svakog od njih, iako nijedna strana nije pokazala sklonost da odstupi od svojih pozicija.
Neposredno pre odlaska, Blinken je naglasio važnost uspostavljanja i održavanja boljih linija komunikacije SAD i Kine. SAD žele da budu sigurni da „konkurencija koju imamo sa Kinom ne pređe u sukob“ zbog nesporazuma koji se mogu izbeći, rekao je on novinarima.
Bajden i Si su se obavezali da će poboljšati komunikaciju „upravo tako da možemo da budemo sigurni da komuniciramo što je moguće jasnije kako bismo izbegli moguće nesporazume i nesporazume“, rekao je Blinken u petak.
Si je ponudio nagoveštaj moguće spremnosti da se smanje tenzije, rekavši u petak na sastanku sa suosnivačem korporacije Majkrosoft Bilom Gejtsom da Sjedinjene Države i Kina mogu da sarađuju kako bi „koristile naše dve zemlje“.
„Verujem da temelj kinesko-američkih odnosa leži u ljudima“, rekao je Si Gejtsu. „U trenutnoj situaciji u svetu, možemo da sprovodimo različite aktivnosti koje su od koristi za naše dve zemlje, za narod naših zemalja i za čitav ljudski rod.
Bajden je u subotu rekao novinarima Bele kuće da se „nada da ću se u narednih nekoliko meseci ponovo sastati sa Sijem i razgovarati o legitimnim razlikama koje imamo, ali io tome kako… da se složimo“. Šanse bi mogle doći na okupljanju Grupe od 20 lidera u septembru u Nju Delhiju i na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u novembru u San Francisku čiji su domaćini Sjedinjene Države.
Od otkazivanja Blinkenovog putovanja u februaru, bilo je nekih angažmana na visokom nivou. Šef CIA Vilijam Berns otputovao je u Kinu u maju, dok je kineski ministar trgovine otputovao u SAD, a Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan sastao se sa Jiem u Beču u maju.
Ali one su isprekidane izlivom ljutite retorike sa obe strane oko Tajvanskog moreuza, njihovim širim namerama u Indo-Pacifiku, odbijanjem Kine da osudi Rusiju za njen rat protiv Ukrajine i navodima SAD iz Vašingtona da Peking pokušava da pojača svoje mogućnosti nadzora širom sveta, uključujući i Kubu.
A, ranije ovog meseca, kineski ministar odbrane odbio je zahtev američkog ministra odbrane Lojda Ostina za sastanak na marginama bezbednosnog simpozijuma u Singapuru, što je znak stalnog nezadovoljstva.
Ostin je u petak rekao da je uveren da će se on i njegov kineski kolega sastati „u nekom trenutku, ali još nismo tamo“.
Podvlačeći situaciju, Kina je odbacila izveštaj američke bezbednosne firme, u kojoj se hakeri povezani s Kinom okrivljuju za napade na stotine javnih agencija, škola i drugih ciljeva širom sveta, kao „izmišljene i neprofesionalne“
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova ponovio je optužbe da Vašington sprovodi hakerske napade i požalio se da industrija sajber bezbednosti retko izveštava o njima.
To je usledilo nakon slične replike ranije ove nedelje kada je Kina rekla da je Kin u telefonskom razgovoru sa Blinkenom pozvao Sjedinjene Države da poštuju „ključne brige Kine” kao što je pitanje samouprave Tajvana, i „prestanu mešati se u unutrašnje stvari Kine, i prestati da šteti suverenitetu, bezbednosti i interesima razvoja Kine u ime konkurencije.
U međuvremenu, savetnici za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država, Japana i Filipina održali su svoje prve zajedničke razgovore u petak i dogovorili se da ojačaju saradnju u oblasti odbrane, delom kako bi se suprotstavili rastućem uticaju i ambicijama Kine.
Ovo se poklapa sa Bajdenovom administracijom koja potpisuje sporazum sa Australijom i Britanijom da prve nabave podmornice na nuklearni pogon, a Kina ubrzano radi na proširenju svog diplomatskog prisustva, posebno u Indijskom okeanu i ostrvskim državama Tihog okeana, gde je otvorila ili je planira otvaranje najmanje pet novih ambasada tokom sledeće godine.
Sporazum je deo 18 meseci starog nuklearnog partnerstva pod nazivom AUKUS — za Australiju, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države.
Govoreći pre Blinkenovog odlaska, dva američka zvaničnika su umanjila nadu u veliki napredak i naglasila da je cilj putovanja bio da povrati osećaj smirenosti i normalnosti u kontakte na visokom nivou.
„Dolazimo u Peking sa realističnim, samouverenim pristupom i iskrenom željom da upravljamo konkurencijom na najodgovorniji mogući način“, rekao je Danijel Kritenbrink, najviši američki diplomata za istočnu Aziju i Pacifik.
Kurt Kembel, vrhunski stručnjak za Aziju u Savetu za nacionalnu bezbednost, rekao je da „intenzivna konkurencija zahteva intenzivnu diplomatiju ako želimo da upravljamo tenzijama. To je jedini način da razjasnimo pogrešne percepcije, da signaliziramo, komuniciramo i radimo zajedno gde i kada su naši interesi usklađeni.”
