Pre 15 godina, jednoj ženi od trideset godina dijagnostikovan je metastatski rak bubrega. Onkolog Hose Pablo Maroto, iz bolnice de la Santa Kreu i Sant Pau, u Barseloni, odlučio je da je leči lekom temsirolimusom, koji je delovao mnogo bolje nego što se očekivalo. Pacijent je pobedio rak. Devet godina kasnije otkrivene su metastaze u kostima, ali temsirolimus je ponovo bio efikasan.
Sada, zahvaljujući velikodušnosti i upornosti ove pacijentice, i saradnji između njenog onkologa i istraživača iz Nacionalnog centra za istraživanje raka (CNIO), znamo zašto se temsirolimus pokazao tako efikasnim u ovom slučaju i u slučaju dva druga pacijenta. Ovaj nalaz će omogućiti kliničarima da identifikuju druge pacijente sa rakom bubrega za koje će temsirolimus verovatno biti idealan tretman. Trenutno se lekovi poput temsirolimusa — takozvani mTOR inhibitori — koriste samo kada drugi nisu uspeli.
„Trenutno, lekovi iz porodice temsirolimusa obično nisu prva opcija za rak bubrega, ali ovaj rezultat ukazuje da bi kod nekih vrlo specifičnih pacijenata trebalo da budu jer tako dobro deluju. Sada znamo kako da identifikujemo ove pacijente“, kaže Kristina. Rodrigez-Antona, istraživač u CNIO-ovom programu za genetiku raka kod ljudi.
Rodrigez-Antona, Maroto i drugi istraživači i onkolozi iz CNIO-a i bolnice de la Santa Creu i Sant Pau su sada objavili ovo otkriće u Međunarodnom časopisu za rak, u radu sa Huanom Marijom Roldan-Romerom kao prvim autorom.
Istraživanje je djelimično finansirano novcem prikupljenim od dobrotvornih zabavnih trčanja koje promoviše pacijent i organizuje Atletski klub A 4 el KM u Les Frankueses del Valles.
„Tako smo ponosni na ovu publikaciju“, kaže Maroto. „To je saradnja između udruženja koje svake godine organizuje dobrotvorne zabavne trke kako bi se prikupio novac za istraživanje raka bubrega; pacijenata koji pristaju da daju uzorke u teškim vremenima; i osnovnih i kliničkih istraživača. Krajnji cilj je otkriti zašto je ovaj tretman tako uspeo pa. Ovo nije prvi put da postavljamo ovo pitanje, ali je jedan od prvih slučajeva u kojem smo dobili jasan odgovor.“
Pronalaženje ovog odgovora trajalo je godinama. Istraživači su morali da pronađu više slučajeva sličnih onima kod prvog pacijenta. Tim iz Sant Paua je odabrao subjekte i poslao njihove uzorke u CNIO, gde su detaljno analizirani.
Ključ su neke veoma retke mutacije u USP9Ks proteinu, koji reguliše ćelijske procese kritične za rast tumora. Roldan-Romeroovo istraživanje pokazuje da ove mutacije prevazilaze funkciju USP9Ks, a kada se to dogodi, ćelija ne reciklira svoj otpad kako treba i umire. Temsirolimus deluje na drugačiji molekularni put, ali ima sličan efekat; kod pacijenata kod kojih USP9Ks ne deluje, efekat ovog leka je pojačan.
Rodrigez-Antona objašnjava: „Da bismo razumeli efekat mutacija USP9Ks, razvili smo ćelijske modele i uradili proteomske testove koji su pokazali da tumorske ćelije bez USP9Ks imaju promenu u ćelijskoj autofagiji [procesu kojim ćelija reciklira svoje otpadne proizvode]. Temsirolimus takođe ima promene u ćelijskoj autofagiji. menja autofagiju, što izaziva sinergistički efekat, čineći da tumori bolje reaguju na ovaj tretman.“
Pored identifikacije drugih pacijenata sa USP9Ks mutacijama, koji mogu imati koristi od lečenja lekovima kao što je temsirolimus, ovaj nalaz podržava razvoj novih lekova inhibitora UPS9Ks kao inovativne terapijske strategije.
„Jedinjenje koje prevazilazi funkciju UPS9Ks imalo bi sinergistički efekat sa temsirolimusom, povećavajući njegovu efikasnost protiv tumora“, kaže Rodrigez-Antona.
Autori studije nude jednu poslednju poruku: „Translacione studije su složene jer zahtevaju blisku saradnju između kliničara i osnovnih istraživača. Pored toga, pacijenti igraju glavnu ulogu u doniranju svojih uzoraka u veoma teškom trenutku. Ova studija retkih tumora je bila omogućeno zahvaljujući velikodušnosti pacijenata, čiji su uzorci osnova svih narednih molekularnih radova i koji su promovisali studiju od njenog početka.“
