Izveštaj koji su naručili Međunarodni institut za istraživanje stoke (ILRI) i CGIAR inicijativa za jedno zdravlje naglašava hitnu potrebu za inovativnim strategijama za rešavanje rizika za bezbednost hrane u neformalnom sektoru zemalja u razvoju. Izveštaj „Novi pravci za suočavanje sa rizicima po bezbednost hrane u neformalnom sektoru zemalja u razvoju“ baca svetlo na dominantnu ulogu malih prerađivača, prehrambenih proizvoda, prodavaca na pijacama i operatera ugostiteljskih usluga na neformalnim tržištima u više od 20 nižih i nižih tržišta. prehrambenih sistema u zemljama sa srednjim dohotkom i naglašava da je potrebna velika promena da bi se bezbednija hrana operacionalizovala u neformalnom sektoru.
Uprkos tekućim strukturnim promenama, prevalencija malih prehrambenih preduzeća i dalje je istaknuta u prehrambenim sistemima većine zemalja u razvoju. Ovi neformalni igrači igraju ključnu ulogu na domaćim tržištima za hranu bogatu hranljivim sastojcima kao što su riba, meso, voće i povrće.
„Prethodne studije su pokazale široko rasprostranjena pitanja kontaminacije hrane u neformalnim mrežama za distribuciju hrane“, rekao je Stiven Džefi, jedan od koautora izveštaja i predavač na Odseku za poljoprivredu i ekonomiju resursa na Univerzitetu Merilend. Faktori koji doprinose ovom problemu uključuju neadekvatnu svest o bezbednosti hrane, lošu higijensku praksu, podstandardne metode skladištenja i pripreme hrane, kao i nedovoljnu infrastrukturu i uslove životne sredine.
Nažalost, vrlo malo zemalja ima koherentne strategije za rešavanje rizika po bezbednost hrane u neformalnom sektoru, a istraživanja su pokazala nizak nivo bezbednosti hrane među radnicima u tom sektoru.
Trenutni pristupi se često fokusiraju na ometanje malih operatera u pokušaju da ih zamene vizijom „modernog“ sistema ishrane.
„U protekle dve decenije, ILRI je radio sa nacionalnim i lokalnim vlastima na stvaranju povoljnog okruženja, obezbeđujući obuku i odgovarajuće tehnologije za aktere lanca vrednosti, i što je najvažnije, obezbeđujući podsticaje za bolju praksu proizvođača hrane, rukovalaca i potrošači“, kaže Hung Nguien, ko-lider Programa za zdravlje životinja i ljudi u ILRI.
Većina postojećih politika i resursa koji imaju za cilj domaću bezbednost hrane u zemljama u razvoju koncentrišu se na jačanje centralizovanih sistema za „kontrolu hrane“. Iako je uloženo u laboratorije za ispitivanje, jedinice za inspekciju prehrambenih kompanija i kapacitete nacionalnih agencija, ovi napori se prvenstveno fokusiraju na srednja i veća prehrambena preduzeća u okviru formalnog sektora. Nedovoljna pažnja je posvećena neformalnim operaterima hrane i preduzećima, što je rezultiralo propuštenom šansom da se poboljša bezbednost hrane u ovom ključnom sektoru.
„Jasno je da više istih neće doneti bezbedniju hranu u neformalnom sektoru“, kaže Spenser Henson, profesor na Odseku za hranu, poljoprivredu i ekonomiju resursa na Univerzitetu Guelph, Kanada, i koautor izveštaja. „Ništa manje od promene paradigme nije potrebno da bi se efikasno rešili rizici za bezbednost hrane u napredovanju.
Izveštaj preporučuje sledeće ključne pristupe:
Izveštaj ističe nekoliko primera postojećih inicijativa koje nude vredan uvid u uspešnu primenu decentralizovanih i multisektorskih pristupa.
Usvajanjem inovativnih i inkluzivnih strategija za suočavanje sa rizicima za bezbednost hrane u neformalnom sektoru, zemlje u razvoju mogu da unaprede javno zdravlje, promovišu održivi urbani razvoj i poboljšaju živote miliona neformalnih operatera hrane.
„Sada je izazov ubediti finansijere i implementatore da preuzmu ove uspešne i pristupačne pristupe u obimu“, kaže Hung Ngujen.
