Snažan odgovor na određene mirise mogao bi pomoći lekarima da odrede najbolji tretman za pacijente u komi, vegetativnim stanjima ili stanjima minimalne svesti, stanjima koja su zajedno poznata kao poremećaji svesti (DoC).
Međutim, može biti teško identifikovati koje stanje pacijent ima.
„Koristili smo zvukove ili slike da testiramo DoC, a nova studija pokazuje da i mirisi mogu pomoći. Uz odgovarajuću prefinjenost ovog istraživanja, ova stanja bi se mogla identifikovati kroz pažljivo odabrane mirise koji se stavljaju pacijentu ispod nosa.“
„Mirisne odgovore treba smatrati znacima svesti“, pišu istraživači u svom objavljenom radu. „Mirisni odgovor može pomoći u proceni svesti i može doprineti terapijskoj orijentaciji.“
Testove na 28 pacijenata različitih nivoa svesti sproveo je tim sa Južnog medicinskog univerziteta u Kini. U eksperimentima su isprobani različiti mirisi, uključujući vanilin i dekansku kiselinu, dok su elektroencefalogrami (EEG) korišćeni za praćenje moždane aktivnosti.
Viši nivo svesti je imao tendenciju da znači više odgovora na mirise.
Zaista, tri meseca kasnije, od 16 pacijenata koji su reagovali na mirise, 10 se vratilo svesti. To se poredi sa samo 2 od 12 pacijenata iz grupe gde nije bilo odgovora na mirisne stimuluse.
Čak iu ovoj poslednjoj grupi, postojali su neki interesantni obrasci mozga: konkretno, viša teta funkcionalna povezanost u mozgu, koja je povezana sa pospanošću i relaksacijom, i niža alfa i beta povezanost u odnosu na zdrave kontrole, moždani talasi povezani sa budnošću, i aktivno razmišljanje.
Međutim, ovo je primećeno samo sa mirisom vanilina – i istraživači misle da bi mogla postojati neka vrsta veze između prijatnosti mirisa i verovatnoće da će ljudi sa DoC-om reagovati na njega.
„Theta povezanost može biti neuronska korelacija sa olfaktornom svešću kod pacijenata sa DoC, što bi moglo pomoći u proceni svesti i doprineti terapijskim strategijama“, pišu istraživači.
Naši olfaktorni sistemi funkcionišu drugačije od drugih čula jer ne uključuju talamusni deo mozga, neku vrstu relejne stanice povezane sa svešću. Mirisi imaju direktniju vezu sa prednjim mozgom, što bi moglo biti od pomoći u ovom kontekstu, kažu istraživači.
Sve ovo utiče na naše razumevanje svesti, reakcije mozga na miris i kako to dvoje može biti povezano. Međutim, prvo je potrebno mnogo više posla na većim grupama ljudi i širem spektru mirisa.
Sledeći korak je da shvatite zašto ova veza postoji. Moguće je da sa nižim nivoom svesti zapravo gubimo sposobnost da normalno obrađujemo mirise, sugerišu istraživači – ali za sada nismo sigurni.
„Buduća istraživanja trebalo bi da prate oporavak svesti nakon olfaktornih procena tokom dužeg perioda“, pišu istraživači.
„Buduća istraživanja bi takođe trebalo da uključuju indikatore vremenske frekvencije ili olfaktorne evocirane potencijale, što bi doprinelo našem razumevanju olfaktorne obrade.
