Ako ste nedavno plivali uz obalu Santa Barbare ili San Dijega, velike su šanse da ste imali društvo. Možda niste primetili.
Nova studija iz države Kalifornija, Long Bič, otkrila je da su mlade bele ajkule češće na nekim plažama u Kaliforniji nego što se ranije mislilo.
Iako bi ove vesti mogle da dočaraju slike filma Stivena Spilberga „Čeljusti“, naučnici kažu da bi umesto toga trebalo da bude podsetnik koliko su retki ugrizi ajkula.
„Ne radi se samo o ajkulama, već o ljudima“, rekao je Kristofer Lou, profesor biologije mora na Kal Stejt, Long Bič i direktor školske laboratorije za ajkule. „Ova studija može da promeni percepciju ljudi o riziku koje ajkule predstavljaju za ljude koji dele okean sa njima.“
Tokom dvogodišnje studije, istraživači su koristili bespilotne letelice za proučavanje više od dvadesetak plaža uz obalu Kalifornije.
Mlade bele ajkule, starosti od 1 do 5 godina, pronađene su kako se okupljaju na dva mesta u južnom okrugu Santa Barbara i centralnom okrugu San Dijego.
Na tim lokacijama pronađene su ajkule i ljudi kako plivaju zajedno u 97 odsto vremena, prema nalazima objavljenim u petak.
„Maloletne bele ajkule su često primećene u krugu od 50 jardi od mesta gde se talasi lome, stavljajući surfere i veslače za veslanje u najbližu blizinu ajkula na mestima okupljanja“, rekao je Patrik Reks, laboratorijski tehničar u laboratoriji Shark Lab. Izjava. „U većini slučajeva korisnici vode nisu ni znali da su ajkule tamo, ali smo ih lako mogli videti iz vazduha.
U intervjuu za Los Anđeles tajms, Reks je otkrića nazvao iznenađujućim.
„Ljudi misle: ‘Ako vidim ajkulu u postrojenju (područje gde talasi počinju da se razbijaju), ugrizaću me ili sam u opasnosti.'“, rekao je Reks. „A ono što smo videli je da to nije nužno slučaj.“
Ribe „imaju tendenciju da gledaju svoja posla“, rekao je Reks.
„I dolaze na oko 10 stopa ljudi, i to se dešava svakodnevno“, rekao je on. „Ono što smo otkrili je da većinu svog vremena provode u krugu od 100 jardi od mesta gde se talasi lome.“
To je mnogo bliže nego što se prvobitno mislilo.
„Pretpostavljalo se da su ajkule udaljene miljama, ali biste mogli da gazite, a zatim da ajkula pliva odmah pored vas“, rekao je on.
Nijedan ugriz ajkula nije prijavljen ni na jednoj od plaža uočenih tokom dvogodišnjeg istraživanja. Od 1950. do novembra 2022. godine, bilo je 209 dokumentovanih incidenata sa ajkulama u Kaliforniji, prema državnom odeljenju za ribu i divlje životinje.
Ove nove podatke mogu da koriste spasioci, posebno oni na mestima okupljanja, kako bi se obezbedilo bezbedno plivanje i rekreacija u vodi, rekao je Lou.
Mlade ajkule se okupljaju na mestima okupljanja nekoliko godina, guštajući ražama i sitnom ribom na morskom dnu.
Tačno zašto su ajkule toliko nezainteresovane da grickaju ljude još uvek je misterija, rekao je Reks. Čak i kada love, oni imaju tendenciju da ignorišu šta se dešava na površini.
Reks i Lou su pretpostavili da su ajkule počele da identifikuju ljude kao „ne hranu“.
„Ali to je tako težak zaključak, jer još uvek ne znamo zašto ajkule grizu ljude“, rekao je Reks.
Ipak, čini se da ljudi nisu na meniju.
To može biti blagoslov jer se čini da se riba može zadržati duž kalifornijske obale duže vreme.
„Ono što smo govorili ljudima poslednjih 20 godina je da će ajkule biti ovde tokom leta, a onda, kada nam voda postane previše hladna, migriraju u Meksiko“, rekao je Reks.
Ali studija je otkrila da neke ajkule nikada nisu otišle.
Razlog za to mogu biti klimatske promene i toplije vode, rekao je Reks.
„To znači da ajkule možda više ne kreću tako dugu migraciju“, rekao je Reks. „Ali potrebno nam je više podataka i više vremena da donesemo bilo kakve zaključke o tome.
