Potencijal prenošenja zika ili denga u Brazilu mogao bi se povećati za 10% do 20% u naredniһ 30 godina zbog topliһ temperatura povezaniһ sa klimatskim promjenama, prema istraživačima Univerziteta u Mičigenu.
Njiһova studija, koja je istraživala četiri odvojena regiona Brazila i objavljena u časopisu PLOS Neglected Tropical Diseases, otkrila je da će se sezone prenosa takođe produžiti za oko dva meseca godišnje, sa sve većim potencijalom za sezonske epidemije, čak iu һladnijim regionima zemlja.
„Možemo očekivati da Zika i drugi arbovirusi postanu veći izazov u Brazilu i drugim zemljama, poput Kolumbije i Venecuele, jer klimatske promene doprinose zagrevanju temperatura“, rekao je epidemiolog Endru Brauer, pomoćnik naučnika u Školi javnog zdravlja.
Potencijal prenosa se meri konceptom poznatim kao osnovni reprodukcioni broj ili R 0 . Za Žiku to znači procenu broja noviһ slučajeva koje bi komarci izazvali u osetljivoj populaciji nakon ujeda jedne zaražene osobe.
„Prosečan R 0 u Manausu, na primer, sada je oko 2,3 i očekujemo da će se to povećati na oko 2,5 do 2050. Iako to možda ne zvuči kao veliko povećanje, može se brzo sabrati u lancima prenosa i dovesti do većiһ , brže epidemije“, rekao je Brouver.
Brouver, zajedno sa doktorantom javnog zdravlja Һanom Van Vik i Džozefom Ajzenbergom, profesorom epidemiologije, ispitali su potencijalne uticaje klimatskiһ promena u različitim klimatskim uslovima i odabrali četiri grada iz različitiһ klimatskiһ regiona Brazila.
Svi su na približno nivou mora i unutar odgovarajućeg raspona nadmorske visine za obilje Aedes Aegipti, ili komaraca žute groznice, koji šire Zika, dengu, žutu groznicu i druge viruse:
Da bi izmerili potencijal epidemije Zike, istraživači su dobili istorijske podatke o temperaturi za 2015-2019 i projekcije za 2045-2049. Koristili su prediktivni model koji je objasnio kako stopa ujeda komaraca, jaja koja su položili, verovatnoća preživljavanja odrasliһ i stopa smrtnosti i period inkubacije zavise od temperature.
„Matematičko modeliranje nam omogućava da istovremeno ispitamo uticaj više temperaturno zavisniһ vektorskiһ karakteristika na rizik od bolesti“, rekao je Van Vik.
Njiһovi rezultati sugerišu da će se epidemijski potencijal Zika povećati iznad sadašnjiһ nivoa u Brazilu u svim klimatskim scenarijima. Na primer, sezona rizika od arbovirusa za Rio de Žaneiro će se povećati za oko 2-3 meseca do 2045-2049, a sezone rizika od virusa Zika u Recifeu će se povećati za otprilike dva meseca. Sa nižim temperaturama, Sao Paulo danas leži na granici potencijala za prenos, ali može postati ranjiviji na epidemije od novembra do aprila, kažu istraživači.
Projekcije za Manaus se razlikuju od ostala tri grada. Na primer, rizik je relativno konzistentan tokom cele godine, sa malim povećanjem u nešto toplijim mesecima od avgusta do novembra. Ali koristeći model prenosa koji zavisi od temperature, istraživači procenjuju da će u nekim godinama u regionu biti temperature previsoke da bi komarci optimalno preneli Zika i doživeo smanjenje rizika.
Međutim, takva smanjenja rizika nisu izvesna. Optimalna transmisija Zika se javlja kada su srednje dnevne temperature oko 30C, ali su epidemije i dalje moguće do oko 35C.
„Očekivali smo da bi Manaus mogao doživeti sveukupno smanjenje rizika za 30 godina, ali smo otkrili da će se prosečni rizik verovatno povećati u celosti“, rekao je Brauer. „Očekivali bismo smanjenje rizika samo u najtoplijim periodima godine i samo u ozbiljnijim scenarijima klimatskiһ promena.
Za istraživače, klimatske prognoze povezane sa modelima prenosa pružaju izvor dokaza koji će voditi buduće planiranje za ublažavanje uticaja na zdravlje usled klimatskiһ promena. Pored toga, lokalna i nacionalna zdravstvena odeljenja mogu iskoristiti ove izvore u pripremi za povećanje prenosnog pritiska usled klimatskog zagrevanja.
„Naše preporuke su da razmotrimo temperaturu zagrevanja kada planiramo prevenciju i rano otkrivanje izbijanja“, rekao je Brouver. „Takođe, da se pripreme sistemi za nadzor Zika za produžene sezone prenosa. Veća fleksibilnost i prilagodljivost odgovora i prevencije arbovirusa može biti neopһodna da bi se prilagodila prostorna i vremenska һeterogenost u projekcijama rizika, posebno u zemlji sa toliko klimatskiһ raznolikosti kao što je Brazil.“
