Sledeći put kada nekome šapnete nešto slatko na uvo, možda biste želeli da gađate njegovu levu stranu.
Neuronaučnici sa Švajcarskog federalnog instituta za tehnologiju u Lozani (EPFL), Univerzitetske bolnice u Lozani i Univerziteta u Lozani u Švajcarskoj otkrili su čudnu pristrasnost u našoj percepciji prijatnih glasova.
Prema skeniranju mozga 13 odraslih osoba, pozitivni ljudski zvuci, poput smeha, pokreću jaču nervnu aktivnost u slušnom sistemu mozga kada se čuju sa leve strane, što sugeriše da je ljudski slušni korteks posebno podešen na smer zvukova koji učini nas srećnim.
Nije jasno zašto uopšte postoji preferencija – eksperimenti su bili fokusirani samo na promene aktivnosti u slušnom korteksu. Kako se takva promena pretvara u nečiju percepciju tih zvukova nije poznato i trebalo bi da bude testirano u budućim istraživanjima.
Ipak, prethodne studije su pokazale da levo uvo može lakše da identifikuje emocionalni ton u nečijem glasu, nagoveštavajući neku osnovnu specijalizaciju.
Pošto levo uvo prvo hrani informacije u desnu hemisferu slušnog korteksa, pretpostavljalo se da desna strana mozga mora bolje da obrađuje emocije od leve strane.
Ali ovi nedavni rezultati sugerišu da to možda nije pravi odgovor.
Kada su učesnici studije slušali srećne ljudske vokalizacije iz tri različita pravca – levo, središte ili desno – aktivirale su se obe strane njihovog slušnog korteksa.
Snimci koji su se čuli samo na levoj strani, međutim, izazvali su mnogo jači neurološki odgovor.
„Ovo se ne dešava kada pozitivne vokalizacije dolaze napred ili desno“, kaže neuronaučnik Sandra da Kosta iz EPFL-a.
„Takođe pokazujemo da vokalizacije sa neutralnom ili negativnom emocionalnom valentnošću, na primer besmisleni samoglasnici ili uplašeni krici, i zvuci koji nisu ljudske vokalizacije nemaju ovu asocijaciju na levu stranu.
Pravac buke očigledno može da utiče na kvalitet tog zvuka – zamislite sirenu hitne pomoći dok putuje ka vama, a zatim se udaljava. I to takođe može uticati na našu percepciju.
Prethodne studije su pokazale da se zvuci koji se naziru često doživljavaju kao zlokobniji i uzbuđujući od zvukova koji se povlače. A dokazi sugerišu da se osoba lakše uzbuđuje kada zvuk dolazi iza.
Povećana osetljivost na određene zvukove koji dolaze iz određenih pravaca ima širok evolucioni smisao. Opstanak čoveka u prošlim milenijumima bez sumnje bi zavisio od toga da li je bio previše sumnjičav prema zvucima koji se prikradaju iza.
Ali pristrasnost levorukih emocija u ljudskim glasovima nije tako lako objasniti.
Poznato je da se neke moždane funkcije nalaze više na levoj strani mozga nego na desnoj, i obrnuto, ali u ovom konkretnom slučaju, izgleda da to ne objašnjava rezultate.
Dok je desna hemisfera slušnog korteksa pokazala jači odgovor na srećne ljudske glasove u jednom regionu zvanom L3, obe strane mozga su aktivirane zvucima u eksperimentima.
„Trenutno nije poznato kada se preferencija primarnog slušnog korteksa za pozitivne ljudske vokalizacije sa leve strane pojavljuje tokom ljudskog razvoja, i da li je to jedinstvena ljudska karakteristika“, kaže neuronaučnica Stefani Klark.
„Kada ovo shvatimo, možemo spekulisati da li je to povezano sa preferencijama ruku ili asimetričnim rasporedom unutrašnjih organa.“