Jedna milijarda ljudi u 43 zemlje izložena je riziku od kolere – „pandemije koja ubija siromašne“ – uprkos tome što su prevencija i lečenje relativno jednostavni, upozorile su Ujedinjene nacije u petak.
UN su izglede označile kao sumorne, rekavši da nemaju resurse za borbu protiv epidemije, i što je duže bilo potrebno da se započne borba, situacija će biti gora.
Između Svetske zdravstvene organizacije i dečje agencije UNICEF, UN traže 640 miliona dolara za borbu protiv zarazne bolesti, upozoravajući na „katastrofu kolere“ ako se akcija ne preduzme odmah.
„SZO procenjuje da je milijardu ljudi u 43 zemlje izloženo riziku od kolere“, rekao je Henri Grej, menadžer za incidente zdravstvene agencije UN za globalni odgovor na koleru.
Do sada su ove godine 24 zemlje prijavile izbijanje kolere, u poređenju sa 15 do sredine maja prošle godine.
Zemlje koje obično nisu pogođene kolerom su pogođene i stope smrtnosti slučajeva daleko premašuju tipičnu stopu od 100.
Grej je za porast slučajeva okrivio siromaštvo, sukobe i klimatske promene, kao i raseljavanje stanovništva koje oni izazivaju, što ljude odvodi od sigurnijih izvora hrane i vode, kao i od medicinske podrške.
Sa povećanjem broja zemalja pogođenih kolerom, resursi koji su bili na raspolaganju za prevenciju i reagovanje sve su manje raspoređeni, rekao je on na brifingu za medije.
Kolera se prenosi od bakterije koja se uglavnom prenosi kontaminiranom hranom ili vodom.
Izaziva dijareju i povraćanje, a može biti posebno opasno za malu decu.
Jerome Pfaffmann Zambruni, šef UNICEF-ove jedinice za hitne slučajeve za javno zdravlje, rekao je da je porast slučajeva „poziv za buđenje“.
„Pred nama je pandemija koja ubija siromašne i mi tačno znamo kako da je zaustavimo, ali treba nam više podrške i manje inercije globalne zajednice, jer ako ne reagujemo sada, biće još gore. rekao je.
„Znamo kako da ga lečimo. Znamo kako da ga kontrolišemo. Nije lako, ali je jednostavno.“
Iako kolera može da ubije za nekoliko sati, može se lečiti jednostavnom oralnom rehidracijom i antibioticima u težim slučajevima.
Ali mnogi ljudi nemaju pravovremeni pristup takvom tretmanu.
Epidemije se mogu sprečiti obezbeđivanjem pristupa čistoj vodi i poboljšanjem nadzora.
Ali nedostatak sredstava za brzo reagovanje koštaće živote koji su mogli biti spašeni, rekao je Grej.
Sveukupno rešenje je dugoročno ulaganje u infrastrukturu za otpadne vode“, dodao je on.
Kampanji ne pomaže nestašica vakcina.
Prošle godine proizvedeno je oko 36 miliona doza vakcine protiv kolere, ali se ona ne vidi kao atraktivan proizvod za proizvođače, jer u bogatim zemljama praktično ne postoji tržište.
Ove godine je zatraženo preko 18 miliona oralnih doza vakcine protiv kolere, ali je samo osam miliona stavljeno na raspolaganje, čime su kampanje prevencije zaustavljene.
Umesto pune dve doze, primaocima se izdaje samo jedna „da bi pokušali da je izvuku“, rekao je Grej.
Broj dostupnih doza mogao bi se udvostručiti do 2025. godine, a zatim ponovo udvostručiti do 2027. godine.
„Nećemo imati dovoljno, čak ni sa tim brojevima, ako se nastavi trenutni trend slučajeva kolere“, rekao je Grej.
Slučajevi kolere su stalno opadali tokom 10 godina, ali se trend preokrenuo 2021.
Ove godine najteže pogođene zemlje su Malavi i Mozambik.
Smatra se da je još devet zemalja u „akutnoj krizi“: Burundi, Kamerun, Demokratska Republika Kongo, Etiopija, Kenija, Somalija, Sirija, Zambija i Zimbabve.
