Mnogi od nas će biti upoznati sa osećajem tromosti i letargije u popodnevnim satima, ali za one sa opstruktivnom apnejom u snu (OSA), problem je ozbiljniji.
Na sreću, istraživači su sada identifikovali lek koji nudi dobre šanse da pomogne. I ne, ne dolazi u obliku espresa.
Prekomerna dnevna pospanost (EDS) za ljude koji imaju OSA može ozbiljno da utiče na svakodnevni život. To znači da imate neodoljive potrebe za spavanjem u neprikladno vreme – na primer, dok vozite ili jedete – i često se borite da završite jednostavne zadatke.
Iako je maska sa pozitivnim pritiskom u disajnim putevima (PAP) standardno pitanje za one sa OSA, i može pomoći u podršci pluća komprimovanim vazduhom noću, ona ne eliminiše uvek EDS. Kao rezultat toga, stručnjaci rade na identifikaciji lekova koji bi mogli da pomognu.
„Najvažnija stvar koju ljudi sa OSA treba da urade je da koriste svoj PAP aparat, ali ako su i dalje pospani, postoje opcije u obliku lekova koji mogu da smanje njihov umor“, kaže stalni lekar interne medicine Tajler Pitre sa Univerziteta Mekmaster. u Kanadi.
Pitre i njegove kolege su pregledali 14 prethodnih kliničkih ispitivanja koja su uključivala 3.085 ljudi sa OSA i EDS, posmatrajući komparativnu efikasnost tri leka protiv umora: solriamfetola, armodafinil-modafinila i pitolisanta. Sva tri su bila efikasnija od placeba u borbi protiv EDS-a, u različitom stepenu.
Kombinujući podatke za 14 ispitivanja, tim je otkrio da solriamfetol nudi najveću statističku razliku u odnosu na placebo u smislu budnosti. Dokazi nisu bili baš tako konkretni za armodafinil-modafinil i pitolisant, koji „verovatno poboljšavaju“ neke, ali ne sve, mere budnosti nakon mesec dana upotrebe. Statistike su takođe pokazale da neželjeni efekti mogu biti problem sa armodafinil-modafinilom i solriamfetolom, iako je veća verovatnoća da će pacijenti prestati da koriste prvi.
Iako je teško sumirati nalaze u višestrukim ispitivanjima, poređenje pokazuje efekte solriamfetola ispred, verovatno kao rezultat povećanja nivoa norepinefrina (spremanje tela za akciju) i dopamina (povezanog sa zadovoljstvom i motivacijom) u mozgu.
Istraživači kažu da su prednosti i nedostaci solriamfetola vredni daljeg istraživanja, posebno u pogledu dugoročnih efekata na ljude koji ga uzimaju, jer postoji malo dokaza o dugotrajnoj upotrebi. I ne samo oni koji imaju OSA i EDS mogu smatrati solriamfetol i ovi drugi lekovi korisni.
„Bilo bi zanimljivo videti koliko će ovi lekovi protiv umora biti efikasni za lečenje srodnih bolesti kao što su sindrom hroničnog umora i dugotrajni COVID, sada kada znamo da deluju na slično stanje“, kaže pomoćnik profesora anestezije Dena Zeraatkar, iz McMaster-a. Univerzitet.
Ali još uvek mnogo toga ne znamo o dugotrajnom COVID-u ili hroničnom umoru, a svaki tretman za njih bi idealno trebalo da se bavi osnovnim uzrocima, kojih ima mnogo.
Dva od proučavanih lekova su već propisana za OSA i EDS, a pitolisant je još uvek pod kontrolom američke FDA. Koji lek će lekar propisati zavisi od niza faktora uključujući lični zdravstveni profil pacijenta. Međutim, ovo je prvi put da se ovi tretmani međusobno porede na ovaj način.
S obzirom na to da su neželjeni efekti potencijalno problem – solriamfetol je povezan sa povećanjem krvnog pritiska na primer – potrebno je obratiti pažnju. Međutim, sa čak milijardu ljudi širom sveta pogođenih OSA-om, očigledno postoji hitna potreba za pronalaženjem boljih tretmana.
„Petnaest do 30 procenata ljudi u Severnoj Americi ima dijagnozu OSA i prevalencija bi mogla biti mnogo veća jer mnogi drugi nemaju dijagnozu“, kaže Pitre.
„Mnogi ljudi imaju simptome jer je stanje u velikoj meri povezano sa gojaznošću, koja pogađa veliki i sve veći broj ljudi u Kanadi, Sjedinjenim Državama i drugim zemljama sa visokim prihodima.
Istraživanje je objavljeno u Annals of Internal Medicine.
