Prirodno fluktuirajuće temperature na koralnim grebenima uzrokovane plimama, talasima i strujama mogu doneti olakšanje od morskih toplotnih talasa i čak mogu pomoći koralima da se prilagode višim temperaturama, navodi nova studija Australijskog instituta za nauku o moru (AIMS) i Univerziteta zapadne Australije (UVA).
Dr Kamil Grimaldi i tim istraživača proučavali su Greben sirena u Rovlei Shoals, na moru od Bruma u severozapadnoj Australiji, skoro godinu dana da bi razumeli više o tome kako protok vode utiče na temperaturu i rizik od izbeljivanja korala u različitim delovima udaljenog atola. Rad o njihovim nalazima objavljen je u časopisu Coral Reefs.
Izbeljivanje je odgovor korala na toplotni stres, zbog čega poblede ili bele nakon što izbace alge koje im daju boju i obezbeđuju im hranu. Dok se korali mogu oporaviti, izbeljivanje može dovesti do smanjenog rasta, ograničene reprodukcije, povećanog rizika od bolesti, pa čak i smrti. Klimatske promene izazivaju morske toplotne talase koji uzrokuju izbeljivanje korala.
Smešten na ivici kontinentalnog grebena, greben Mermaid je deo sistema poznatog po zdravom i otpornom staništu koralnog grebena. Ovaj sistem nije doživeo nikakve veće događaje izbeljivanja korala od sredine 1990-ih.
Dr Grimaldi je rekao da su otkrili neke značajne promene temperature u različitim oblastima sirena grebena koje se dešavaju u vremenskim razmacima od nekoliko sati do nedelja i uzrokovane plimom do tri metra i velikim talasima do dva metra.
„Otkrili smo da je greben Mermaid u nekim oblastima veoma živo mesto, a u drugim mirnije u pogledu okeanografskih procesa kao što su plime, struje i talasi“, rekao je dr Grimaldi.
„Mirna područja grebena kao što je laguna su slabo povezana sa morskim vodama, koje obezbeđuju malo hlađenja ovim oblastima. Ostali delovi grebena, poput padina i ravnica, izloženi su plimi i talasima, što povećava vezu sa hladnijim pučinom. To je doprinelo značajnoj promeni temperature grebena u tim oblastima.
„S obzirom na buduću putanju koralnih grebena pod klimom koja se zagreva, razumevanje ove prirodne varijabilnosti na grebenu Mermaid će nam pomoći da identifikujemo uslove životne sredine koji promovišu otpornost i oporavak koralnih grebena šire. Ovo je ključno za unapređenje naše sposobnosti da očuvamo i upravljamo koralnim grebenima oko sveta.
„Kako se planeta zagreva, grebeni sa najboljim izgledima za opstanak će verovatno biti oni koji su bolje povezani sa priobalnim okeanskim vodama kroz struje koje stvaraju plima i talasi. Ovde bismo mogli da fokusiramo napore za očuvanje.“
Da bi razumeli kako protok vode kontroliše temperaturu grebena i utiče na zdravlje grebena, istraživači su rasporedili niz instrumenata u vodama oko atola Mermaid Reef, uključujući senzore temperature i brzine za praćenje jačine nadolazećih talasa i plime.
Otkrili su da su zbog velikih raspona plime i oseke, plimni tokovi odgovorni za promene temperature koje su se dešavale tokom samo nekoliko sati (do 5,6°C za sat), na lokacijama koje su razdvojene samo nekoliko stotina metara.
Rezultirajući tok talasa na grebenu Mermaid takođe je doveo do hlađenja tokom nekoliko dana do nedelja, što sugeriše da bi talasi mogli da obezbede olakšanje od toplotnog stresa tokom dužih vremenskih perioda.
„Ovo je važno jer je nekoliko studija sugerisalo da temperaturne fluktuacije tokom satnih ili kraćih vremenskih okvira mogu izložiti korale stresnim temperaturama u periodima koji su dovoljno kratki da bi se izbegla smrtnost korala, ali dovoljno dugi da dovedu do adaptacije“, dodao je dr Grimaldi.
„Razumevanje temperaturnih varijacija finije skale i njihovih pokretača u Mermaid Reef-u je važno s obzirom na to da je većina satelitskih merenja temperature površine mora (SST) – standardnog alata koji menadžeri koriste za praćenje temperature grebena – previše gruba da bi uhvatila temperaturne varijacije koje smo zabeležili.“
