Novo istraživanje koje su predvodili UCL i Great Ormond Street Hospital (GOSH) da se predvidi koji pacijenti sa leukemijom u detinjstvu imaju veći rizik da ne reaguju dobro na hemoterapiju, moglo bi omogućiti kliničarima da preciziraju strategije lečenja kako bi dali najbolje šanse za uspeh.
Studija, objavljena u Journal of Clinical Oncology, kombinuje podatke o ispitivanju u Velikoj Britaniji od 2003. do 2019. da bi se videlo koji pacijenti su imali lošije ishode. Zatim su koristili sekvenciranje čitavog genoma kako bi pronašli genetske tragove koji bi se mogli koristiti za predviđanje ovog rizika kod budućih pacijenata.
Tim se nada da se ovi genetski tragovi mogu koristiti za rano identifikovanje pacijenata sa visokim rizikom, koji bi mogli da učestvuju u ispitivanjima za najnovije imunoterapije, kao što je terapija ćelijama CAR-T.
Akutna limfoblastna leukemija (ALL) je glavni tip dečje leukemije i podeljena je na dva podtipa, B-ćelijska ALL (B-ALL) i T-ćelijska ALL (T-ALL). Trenutne konvencionalne terapije za ALL uključuju indukcionu hemoterapiju i transplantaciju koštane srži. Međutim, tri puta je veća verovatnoća da pacijenti neće dobro reagovati na terapiju i da će imati loše ishode kod T-ALL u poređenju sa B-ALL, a postoji i manje opcija lečenja kada se pacijenti povrate.
Ovo će se možda uskoro promeniti, jer su u toku ispitivanja za visoko obećavajuće imunoterapije kao što je terapija CAR-T ćelijama. Ovu tehniku su nedavno koristili naučnici sa UCL i GOSH za lečenje pacijentove „neizlečive“ T-ALL leukemije nakon što su konvencionalni tretmani bili neuspešni. Iako se ispitivanje nastavlja, pacijent je još uvek bez raka skoro godinu dana nakon početka lečenja.
U novoj studiji, tim je analizirao podatke iz dva klinička ispitivanja koja su uključivala SVE pacijente lečene u Velikoj Britaniji između 2003. i 2019. godine, kako bi videli šta se dogodilo pacijentima i identifikovali faktore rizika koji su povezani sa neuspehom konvencionalnog lečenja.
Zamrznute ćelije ovih pacijenata u ispitivanju su zatim sekvencionirane celim genomom kako bi se potražili genetski markeri povezani sa lošim ishodima, i koji bi se mogli koristiti za predviđanje rizika od neuspeha konvencionalnog lečenja kod budućih pacijenata.
Istraživači su otkrili da je jedan od pet starijih pacijenata, u ovom slučaju tinejdžeri i mladi odrasli, doživeo loše rezultate u poređenju sa samo jednim od deset mlađih pacijenata.
Iako je genetski profil karcinoma koje su proučavali bio složen, sa pojedinačnim karcinomima koji se često veoma razlikuju jedan od drugog, istraživači su otkrili da se mutacije u TAL1, MIC i RAS molekularnim putevima mogu koristiti za kvantifikaciju rizika pacijenta od neuspeha lečenja.
Dr David O’Connor (Institut za rak UCL i bolnica Great Ormond Street) je rekao: „Genetička stratifikacija, gde analizirate genom pacijenta da biste procenili rizik od određenih ishoda, uspešno je korišćena za poboljšanje lečenja B-ALL. Ali do sada nemamo podatke da to uradimo za T-ALL. Naši rezultati bi mogli da identifikuju grupu pacijenata sa visokim rizikom za koje je manje verovatno da će dobro reagovati na hemoterapiju. Svi pacijenti sa leukemijom u detinjstvu u UK prolaze kroz sekvenciranje celog genoma kada su dijagnostikovan, tako da bi genetske informacije već trebale biti dostupne za ovo.“
Genetska stratifikacija pacijenata da bi se identifikovali oni za koje je manja verovatnoća da će dobro reagovati na konvencionalne tretmane značilo bi da se oni mogu razmotriti za alternative, kao što su CAR-T ćelijske terapije koje su sada dostupne u kliničkim ispitivanjima.
Profesor Marc Mansour (UCL Institut za rak i UCL Great Ormond Street Institute of Child Health) je rekao: „Oko 10% pedijatrijskih T-ALL pacijenata ne reaguje na početnu hemoterapiju i šansa za recidiv je dvostruko veća nego kod B-ALL. Ovo je dodatno otežano činjenicom da postoji manje opcija lečenja za pacijente sa relapsom T-ALL. Tako da je kod T-ALL još važnije obezbediti tretman koji će dati najveće šanse za remisiju. Genetski markeri koje smo identifikovali u ova studija će nam omogućiti da pružimo najbolju strategiju lečenja.“
