Istraživači sa Univerziteta u Saskačevanu (USask) istražuju kako farmeri i baštovani mogu najbolje da podrže vrste oprašivača, kao što su pčele, kako bi im pomogle tokom vegetacije – i pronalaze uvide o tome šta bi moglo da ih natera da se udalje od određenih biljaka ili područja.
Zdravlje pčela i drugih oprašivača je glavna briga mnogih istraživača danas, jer pčele igraju glavnu ulogu u snabdevanju hranom i zdravlju planete. Procenjuje se da jedna trećina ljudske zalihe hrane zavisi od oprašivanja insekata — od čega većinu čine pčele. Ujedinjene nacije obeležavaju Svetski dan pčela 20. maja, kako bi podigle svest o važnom doprinosu pčela održivosti životinjskih i biljnih populacija naše planete.
Dr Šon Prager (Ph.D.), profesor na USask College of Agriculture and Bioresources, posvetio je svoju laboratoriju proučavanju insekata, a neka od laboratorijskih istraživanja se fokusiraju na to kako stres biljaka može promeniti način na koji oprašivači komuniciraju sa biljkama.
„Radili smo nekoliko studija o ekologiji zajednice, a to su razlike u pčelinjim zajednicama na različitim mestima“, rekao je Prager. „Ovo vam omogućava da uporedite klimatske promene i vremenske razlike, kao i promene tokom dužeg perioda.“
Ispitivanje kako promene u životnoj sredini izazivaju stres na biljkama – i kako to utiče na to da li i kada pčele odluče da posete cveće određene biljke – važno je jer ove odluke mogu da izazovu talasne efekte u pokušajima oprašivanja.
Prager je rekao da je način na koji pčele biraju koje biljke će posetiti sličan koncept kao i kupovina namirnica.
„Na primer, ako odete u prodavnicu i ja vam dam izbor različitih stvari za jelo, imate neku nejasnu predstavu o tome šta radite, a šta ne želite“, rekao je. „Ista stvar važi i za pčele. Postoje razlike u kvalitetu. Ali ponekad one to ne shvate uvek odmah, jer vam je potreban znak da vidite ove razlike.“
A Ph.D. Kandidat za nauke o biljkama, Caleb Brian baca jedinstveno svetlo na to kako pčele donose svoje izbore kada biraju biljke sa kojima će komunicirati, ispitujući neke od ovih potencijalnih ekoloških znakova.
„Samo moje istraživanje veoma jednostavno posmatra posledice klimatskih promena i kako će to uticati na naše domaće oprašivače, potencijalno oprašivanje i prinose useva“, rekao je Brajan. „Koje stvari mogu da otkriju i kako će to dugoročno uticati na njihovu reproduktivnu održivost?“
Iako je predviđanje ponašanja pčela i razmatranje kako mnoštvo faktora okoline utiče na to ponašanje težak zadatak, jednačina postaje još komplikovanija kada se uzme u obzir koliko su pčele inteligentne.
„Ne samo da [pčele] mogu da nauče stvari, one mogu da prenose ili saopštavaju te informacije“, rekao je Prager. „Oni su sposobni da rešavaju probleme, sposobni su da uče i apsolutno imaju pamćenje, jer morate imati pamćenje da biste učili. Oni onda prilagođavaju svoje ponašanje kao odgovor na te situacije i mogu biti poučeni.“
Implikacije koje proizilaze iz mogućnosti učenja i pamćenja su da neke pčele mogu odlučiti da izbegnu područja na koja su naišle gde raspoloživi nektar i polen nisu u skladu sa njihovim standardima. Ovo ponašanje zavisi od kvaliteta nektara i polena koji su dostupni u nekoj oblasti u bilo kojoj sezoni, ali je važan faktor koji treba uzeti u obzir jer će klimatske promene, industrija i drugi uticaji na životnu sredinu promeniti prirodnu ekologiju područja.
„Društvene vrste poput bumbara su zaista inteligentne kada je u pitanju pronalaženje cveća, pamćenje cveća i njihovih znakova“, rekao je Brajan. „I znamo da stres biljaka drastično utiče na znakove koje sve ove biljke daju.“
Brajanov istraživački rad uključuje korišćenje tehnologije dostupne u kanadskom izvoru svetlosti, jedinom sinhrotronskom postrojenju u Kanadi. Jedan od Brajanovih trenutnih projekata uključuje testiranje da se vidi da li pčele koje su izložene teškim metalima imaju smanjenu sposobnost prisećanja informacija.
„Uopšteno gledano, fokusiram se na klimatske promene i poljoprivredu, ali ovo ide sa urbane strane“, rekao je Brajan. „U svim ovim urbanim sredinama imate ostatke industrije i slične stvari. Dakle, gledamo kako se teški metali akumuliraju u pčelama, šta mikrobi u pčelama mogu da urade u smislu detoksikacije tih metala, a zatim i bilo kakve štetne posledice. učenje ili reprodukcija koja dolazi i od tih izloženosti.
„Mogu vam reći da teški metali na koje će pčele nailaziti u urbanim sredinama mogu imati određenu štetu za njihovo stvarno ponašanje“, dodao je Brajan, koji još uvek aktivno prikuplja podatke za projekat. „Zanimljivo mi je da mislite da bi insekti mogli da kažu kada dođe do ozbiljne promene u kvalitetu ili sastavu njihovog nektara, ali videli smo prethodna istraživanja koja pokazuju da dok otkrivamo teške metale i druge zagađivače u nektaru, da pčele ne mogu zaista razlikovati od zdravog biljnog nektara i biljaka koje su pod stresom ovim teškim metalima.“
Brajan je rekao da su to važni faktori koje treba uzeti u obzir u urbanim baštovanskim okruženjima, iu industrijskim pejzažima kao što su rudnici, gde je zaštita prirodnih vrsta i pejzaža, a da se i dalje mogu obavljati osnovne ljudske aktivnosti, najvažnije.
Istraživački interes tima takođe leži u pronalaženju metoda koje će pomoći uzgajivačima da upravljaju zdravljem oprašivača i njihovih biljaka na koristan način za sve. Dakle, šta lokalni farmeri i baštovani mogu učiniti da poboljšaju uslove biljaka kako bi podstakli bumbare da oprašuju?
Ostavljanje dvorišnog otpada na mestu i istraživanje pre nego što uspostavite pčelinje košnice u svom dvorištu, dva su Brajanova najbolja saveta za pčelinje entuzijaste.
„Videli smo iznova i iznova u istraživanjima koja dolaze iz različitih laboratorija da medonosne pčele nadmašuju naše domaće vrste. Pošto nisu odavde, one nisu tako veliki oprašivač za naše domaće biljke“, rekao je Brajan.
Pravljenje doma za pčele u sopstvenom dvorištu tokom zime takođe je lakše nego održavati košnicu.
„Ljudima u urbanim sredinama predlažem da potraže kutije i različite opcije stanovanja i da ne raščišćavaju otpad u dvorištima, jer tamo živi mnogo ovih insekata tokom zime“, rekao je Brajan. „Odredite deo svog dvorišta gde možete da dozvolite da bude gomila pčela i zgrabite veliku gomilu lišća da ostane za zimu.“