Predstavnici Evropskog parlamenta usvojili su u četvrtak nekoliko uredbi o politici migracija i azila i otvorili put za pregovore sa državama članicama o paktu o migracijama i azilu koji bi konačno mogao da ugleda svetlost dana, prenosi Hina.
Pakt o migraciji i azilu sadrži niz zakonskih predloga. U početku nije bilo mnogo pomaka u procesu usaglašavanja jer se insistiralo da se o celom paktu pregovara u celini i da se o njemu postigne konsenzus, a prošle godine, pod francuskim predsedavanjem, odlučeno je da se ne pregovara pakt u celini više nego korak po korak o njegovim pojedinačnim delovima.
Predstavnik je na plenarnoj sednici EP u četvrtak usvojio pet dosijea koji se odnose na krizne situacije i slučajeve više sile u oblasti migracija i azila, dubinske provere državljana trećih zemalja na spoljnim granicama, evropski informacioni sistem krivične evidencije za državljane trećih zemalja, upravljanje azilom i migracije i lica sa dužim boravkom.
„Imamo solidan mandat za međuinstitucionalne pregovore. Vreme je da se uđe u njih“, rekao je Huan Fernando Lopez Agilar, izvestilac za jednu od pet uredbi, pre glasanja i pozvao predstavnike da podrže mandat za pregovore.
Odluka o pokretanju pregovora za uredbu o kriznim situacijama potvrđena je sa 419 glasova za, 129 protiv i 30 uzdržanih.
U dokumentu se naglašavaju iznenadni masovni dolasci državljana trećih zemalja koji dovode do krizne situacije u određenoj državi članici i koji bi, na osnovu procene Evropske komisije, podrazumevao obavezne transfere i odstupanja od pravila o dužnoj pažnji i postupku azila.
Propisi o provjeri prošlosti državljana trećih zemalja i centralizovani informacioni sistem o osudama (ECRIS-TCN) takođe su usvojeni velikom većinom.
Ovo su pravila koja će se primenjivati na granicama EU za osobe koje u principu ne ispunjavaju uslove za ulazak države članice. Oni uključuju identifikaciju, uzimanje otisaka prstiju, bezbednosne provere i preliminarnu procenu zdravlja i ranjivosti.
Zakonodavci su, međutim, dodali u amandmanima nezavisni mehanizam za praćenje osnovnih prava koji bi takođe nadgledao nadzor granice radi izveštavanja i verifikacije mogućih prisilnih povrataka.
Što se tiče Uredbe o upravljanju azilom i migracijama, centralnog dela zakonodavnog paketa o azilu i migracijama, ona određuje kako će EU i države članice zajedno delovati u upravljanju azilom i migracijama.
Kriterijumi za utvrđivanje odgovornosti država članica u obradi zahteva za azil (tzv. „Dablinski” kriterijumi) i pravična podela odgovornosti biće izmenjeni. Uredba uključuje obavezujući mehanizam solidarnosti za pomoć zemljama koje se suočavaju sa migracionim pritiskom, uključujući praćenje operacija potrage i spasavanja na moru.
Usvajanjem uredbe o državljanima sa dugoročnim boravkom, poslanici su podržali pregovarački mandat za predlog izmena Direktive o državljanima trećih zemalja sa dugoročnim boravkom.
Promene podrazumevaju ubrzanje izdavanja dozvola za duži boravak u EU nakon tri godine legalnog boravka i mogućnost integracije lica koja koriste status privremene zaštite. Ljudi sa dozvolom za duži boravak u EU mogli bi da se presele u drugu državu članicu EU bez dodatnih ograničenja u radu, a njihova deca bi automatski dobila isti status.
Povike su stigle iz klubova desničarskih partija, Evropskih konzervativaca i reformista (ECR) i Identiteta i demokratije (ID), koji su prigovorili da se o ovim dosijeima nije raspravljalo, da Parlament nije ispunio svoj zadatak i da „EU čini sve da tiho sprovede pakt o migracijama i azilu” pred sledeće evropske izbore.
Istakli su i da EU „mora da se vrati legalnosti i poštovanju sopstvenih zakona“, upozorivši da će ceo problem pasti na leđa građana jer otvaramo granice, a ne možemo da se nosimo sa posledicama“.
Posebno su bili kritični prema Uredbi o upravljanju azilom i migracijama, koja „nastoji da primora države članice da prihvate migrante protiv njihove volje“.
Poslanici Evropskog parlamenta nakon današnjeg zelenog svetla na plenarnoj sednici mogu da počnu razgovore o konačnoj formi ovih zakonskih tekstova sa Savetom EU o onim delovima oko kojih su države članice već usaglasile sopstveni stav, kao što su procedure due diligence.
EP i rotirajuća predsedništva Saveta obećali su da će zajedno raditi na usvajanju reforme pravila EU o migracijama i azilu pre evropskih izbora 2024. godine.
