PCB je zabranjen u većini zemalja od 1970-ih, ali to ne znači da više ne postoji. Sada, istraživači dubokog mora izveštavaju da su pronašli PCB na dnu rova Atakama u Tihom okeanu.
Tokom svoje ekspedicije u dubokomorski rov, istraživački tim je izvukao jezgra sedimenata i analizirao ih za pojavu PCB-a na pet različitih lokacija u rovu. Svi analizirani uzorci površinskog sedimenta sadržali su PCB.
Studija koju su vodili profesorka Anna Sobek sa Odeljenja za nauku o životnoj sredini na Univerzitetu u Stokholmu i profesor Ronnie N. Glud, direktor Danskog centra za istraživanje Hadal na Univerzitetu Južne Danske, objavljena je u časopisu Nature Communications.
PCB je skraćenica od poli-hlorovanih bifenila, koji pokriva 209 različitih supstanci. Uvedeni su 1930-ih i korišćeni su prvenstveno u građevinskim materijalima i tehničkim komponentama, ali su sada zabranjeni u većini zemalja i klasifikovani kao veoma postojani ekološki toksin. PCB može biti kancerogen i uzrokovati reproduktivnu štetu.
Iako je svetska proizvodnja PCB-a značajno opala 1970-ih, te supstance i dalje predstavljaju pretnju po životnu sredinu. Istraživači su 2018. godine izvestili, na primer, da je polovina svetskih populacija kitova ubica oslabljena PCB-om.
Druga studija je otkrila da amfipodi koji čiste vodu u dubokom moru sadrže velike količine PCB-a.
„Provokativno je na razmišljanje da nalazimo tragove ljudske aktivnosti na dnu dubokomorskog rova; mesto koje većina ljudi verovatno doživljava kao udaljeno i izolovano od našeg društva“, kaže profesor Ronnie N. Glud, koji je učestvovao u više od 10 ekspedicija u dubokomorske rovove širom sveta.
Ove ekspedicije su pomogle da se razbije mit da na duboke rovove ne utiče ono što se dešava na površini i pružile su uvid u iznenađujuće bogat, aktivan i raznolik život na najvećim dubinama okeana. Studije su takođe pokazale da dubokomorski rovovi akumuliraju velike količine organskog materijala, doprinoseći sposobnosti okeana da apsorbuju ugljenik koji se oslobađa u atmosferu sagorevanjem fosilnih goriva.
Međutim, ne samo da se organski materijal akumulira u dubokomorskim rovovima, koji se takođe nazivaju hadalnim rovovima. Na primer, Danski centar za istraživanje Hadala je 2021. godine izvestio da se živa takođe akumulira u sedimentima rovova, a 2022. godine slična najava je objavljena i o crnom ugljeniku, koji je čestice koje uglavnom nastaju sagorevanjem fosilnih goriva.
Koncentracija PCB-a u uzorcima iz rova Atakama nije alarmantno visoka, kaže Ronnie N. Glud. On ističe da su mnogo veće koncentracije pronađene na mestima poput Baltičkog mora, Severnog mora i Tokijskog zaliva. Izmerene su koncentracije 300–1500 puta veće u Baltičkom moru.
„Ovo su mesta sa dosta ljudske aktivnosti, pa bi se to očekivalo. Uzorci Atakama ne pokazuju veoma visoke koncentracije, ali s obzirom na to da su izvučeni sa dna dubokomorskog rova, relativno su visoke. A priori ne očekivalo bi se da će se na takvom mestu naći zagađivači“, kaže Roni N. Glud.
PCB-i su hidrofobni, što znači da nisu veoma rastvorljivi u vodi. Umesto toga, oni se vezuju za organski materijal koji tone na dno.
„Rov Atakama se nalazi u oblasti sa relativno visokom proizvodnjom planktona u površinskim vodama. Kada plankton umre, on tone na dno okeana“, objašnjava Ana Sobek.
Pored toga, velike količine materijala se transportuju niz strme padine i talože u najdubljim predelima.
Deo organskog materijala koji dospe do dna rova Atakama se na kraju razlaže mikroorganizmima, i kao rezultat, PCB se akumuliraju u sedimentu.
PCB-i su uporna jedinjenja koja se polako ponovo talože tokom vremena, zbog čega se sve veće koncentracije mogu naći u nepristupačnim oblastima kao što su hadalni rovovi, iako su bili uglavnom zabranjeni širom sveta 1970-ih.
„Za razliku od priobalnih područja gde su koncentracije PCB-a obično veće u dubljim slojevima sedimenta deponovanih pre 50 godina, koncentracije PCB-a u hadalnim sedimentima su najveće u gornjim slojevima sedimenta, što ukazuje da su PCB-i tek nedavno dostigli dublje rovove i da koncentracije još nisu dostigle vrhunac: Možda ćemo videti veće koncentracije za nekoliko godina“, kaže Ronnie N. Glud.
Dubokomorski rovovi su dom mnogih različitih mikroorganizama i životinja koje su se prilagodile ekstremnim životnim uslovima. Možda su i oni dom organizmima koji mogu da metabolišu zagađivače koji se tamo talože.
To je jedna od fokusnih tačaka Danskog centra za istraživanje Hadala i za ovo istraživanje centar ima solidnu zalihu uzoraka smrznutih sedimenata prikupljenih iz ekspedicija u različite dubokomorske rovove 2021. i 2022. godine.
„Zainteresovani smo da saznamo da li su PCB-ovi prisutni i u drugim dubokomorskim rovovima ili su jedinstveni za rov Atakama. Takođe želimo da istražimo bakterije koje tamo žive i saznamo više o njihovoj funkciji“, kaže Ronnie N. Glud.
Dubokomorski rovovi se nalaze u hadalnoj zoni okeana, koja leži na dubinama od 6-11 km. Postoji oko 27 dubokomorskih rovova, takođe zvanih hadal rovovi, nazvanih po grčkom bogu Hadu, koji je vladao podzemnim svetom.
