Antibiotici pomažu u borbi protiv bakterijskih infekcija, ali takođe mogu da naškode korisnim mikrobima koji žive u crevima, što može imati dugotrajne zdravstvene posledice.
Novo istraživanje koje je predstavljeno na ovogodišnjem Evropskom kongresu kliničke mikrobiologije i infektivnih bolesti (ECCMID) u Kopenhagenu u Danskoj (15-18. april) identifikovalo je nekoliko zaštitnih lekova koji mogu smanjiti kolateralnu štetu uzrokovanu antibioticima bez ugrožavanja njihove efikasnosti protiv štetnih bakterija. .
Jedinstvena studija dr Lize Majer i dr Kamila V. Gomansa iz Evropske laboratorije za molekularnu biologiju, Hajdelberg, Nemačka i kolega, koja je analizirala efekte 144 različita antibiotika na obilje najčešćih crevnih bakterija, nudi nove uvide u smanjenje štetnih efekata lečenja antibiotikom na mikrobiom creva.
Trilioni mikroorganizama u ljudskim crevima duboko utiču na zdravlje pomažući varenje, obezbeđujući hranljive materije i metabolite i radeći sa imunološkim sistemom kako bi se odbranili od štetnih bakterija i virusa.
Antibiotici mogu oštetiti ove mikrobne zajednice, što dovodi do neravnoteže koja može dovesti do ponavljajućih gastrointestinalnih problema uzrokovanih infekcijama Clostridioides difficile, kao i dugotrajnih zdravstvenih problema kao što su gojaznost, alergije, astma i druge imunološke ili inflamatorne bolesti.
Uprkos ovoj dobro poznatoj kolateralnoj šteti, koji antibiotici utiču na koje vrste bakterijskih vrsta i da li se ovi negativni neželjeni efekti mogu ublažiti nije sistematski proučavano zbog tehničkih izazova.
Da bi saznali više, istraživači su sistematski analizirali rast i preživljavanje 27 različitih vrsta bakterija koje se obično nalaze u crevima nakon tretmana sa 144 različita antibiotika. Takođe su procenili minimalnu inhibitornu koncentraciju (MIC) – minimalnu koncentraciju antibiotika koja je potrebna da zaustavi rast bakterija – za preko 800 ovih kombinacija antibiotika i bakterija.
Rezultati su otkrili da je većina bakterija creva imala nešto veći MIC od bakterija koje izazivaju bolesti, što sugeriše da pri uobičajeno korišćenim koncentracijama antibiotika većina testiranih crevnih bakterija neće biti pogođena.
Međutim, dve široko korišćene klase antibiotika – tetraciklini i makrolidi – ne samo da su zaustavile rast zdravih bakterija u mnogo nižim koncentracijama od onih koje su potrebne za zaustavljanje rasta bakterija koje izazivaju bolesti, već su i ubile više od polovine bakterijskih vrsta creva koje su testirali, potencijalno menjajući sastav crevnog mikrobioma na duže vreme.
Kako lekovi različito deluju na različite bakterijske vrste, istraživači su istraživali da li bi drugi lek mogao da se koristi za zaštitu crevnih mikroba. Oni su kombinovali antibiotike eritromicin (makrolid) i doksiciklin (tetraciklin) sa setom od 1.197 farmaceutskih proizvoda kako bi identifikovali odgovarajuće lekove koji bi zaštitili dve vrste bakterija u crevima (Bacteriodes vulgatus i Bacteriodes uniformis) od antibiotika.
Istraživači su identifikovali nekoliko obećavajućih lekova, uključujući antikoagulant dikumarol, lek za giht benzbromaron i dva antiinflamatorna leka, tolfenaminsku kiselinu i diflunisal.
Važno je da ovi lekovi nisu ugrozili efikasnost antibiotika protiv bakterija koje izazivaju bolesti.
Dalji eksperimenti su pokazali da ovi antidoti takođe štite prirodne bakterijske zajednice dobijene iz uzoraka ljudske stolice i kod živih miševa.
„Ovaj herkulovski poduhvat međunarodnog tima naučnika identifikovao je novi pristup koji kombinuje antibiotike sa zaštitnim protivotrovom kako bi pomogao da se mikrobiom creva održi zdravim i smanji štetne sporedne efekte antibiotika bez ugrožavanja njihove efikasnosti“, kaže dr Ulrike Lober, iz Centar za molekularnu medicinu Mak-Delbruck u Berlinu, Nemačka, koji predstavlja istraživanje na ECCMID-u. „Uprkos našim obećavajućim nalazima, potrebna su dalja istraživanja da bi se identifikovale optimalne i personalizovane kombinacije lekova protiv otrova i da bi se isključili bilo kakvi potencijalni dugoročni efekti na mikrobiom creva.“
