Javnost i po sopstvenoj percepciji smatraju da vegani brinu o zdravlju. Istraživači Centra za javno zdravlje sada su ispitali obrasce ishrane i ponašanje vegana u fizičkoj aktivnosti i u mnogim slučajevima otkrili neslaganje između izgleda i stvarnosti.
Iako mnogi vegani vežbaju više od prosečne osobe, široka potrošnja industrijski prerađene hrane u ovoj grupi ne može se klasifikovati kao korisna za zdravlje. Rezultati studije su nedavno objavljeni u časopisu Nutrients.
Istraživačka grupa koju su predvodile Maria Vakolbinger i Sandra Haider iz MedUni bečkog Centra za javno zdravlje sprovela je onlajn anketu na 516 ljudi prosečne starosti 28 godina koji su bili vegani najmanje tri meseca kada je studija počela. Kao što su odgovori na anketu pokazali, „biti vegan nije sam po sebi sinonim za biti ‘zdrav'“, naglašava direktorka studije Marija Vakolbinger. Koliko god da su koristi biljne ishrane za zdravlje u međuvremenu u nauci nesporne, potrebno je uzeti u obzir stepen prerade konzumirane hrane, posebno u ovoj kategoriji.
U tom kontekstu, istraživački tim je došao do razlike između „zdravstvene svesti“ i „prikladne“ ishrane u veganskom načinu života. Vegane sa kvalitetom ishrane zasnovanom na praktičnosti (53%) karakteriše veća potrošnja prerađene ribe i mesnih alternativa, veganskih slanih grickalica, sosova, kolača i drugih slatkiša, gotove hrane, voćnih sokova i rafinisanih vrsta žitarica.
„Negativni efekti industrijski prerađene hrane na zdravlje sada su jasno dokazani u studijama“, naglašava Marija Vakolbinger. „Za ljude koji prvenstveno konzumiraju gotovu hranu, naučno je dokazano 29% veći rizik od ukupne smrtnosti, do 51% veći rizik od prekomerne težine ili gojaznosti, 29% veći rizik od kardiovaskularnih bolesti i 74% veći rizik od dijabetes melitusa tipa 2.“
Za razliku od grupe praktične hrane, vegani (47%) koji su klasifikovani kao svjesni zdravlja konzumiraju više povrća, voća, proteina i mlijeka, krompira, proizvoda od punog brašna, biljna ulja i masti i češće kuhaju sa svježim sastojcima. .
Ispitana veganska populacija se takođe pokazala heterogenom u pogledu ponašanja fizičke aktivnosti: „Nivo fizičke aktivnosti vegana je u celini viši od onog u prosečnoj populaciji u Austriji. Međutim, kao što je naša studija ilustrovala, grupa koja brine o zdravlju je znatno više aktivni od onih koji pripadaju obrascu praktične hrane“, objašnjava prva autorka Sandra Hajder.
Za razliku od vegetarijanstva, veganstvo je oblik biljne ishrane u kojoj se ne isključuje samo meso već i sva hrana i nusproizvodi životinjskog porekla. U Austriji, otprilike 2% ljudi sada sledi vegansku ishranu. Za varijante vegetarijanske ishrane koje su nepovoljne po zdravlje u kojima se, na primer, umesto mesa konzumira mnogo slatkiša, već se ustalio termin „vegetarijanstvo pudinga“.
„Prema tome, praktičan način ishrane koji smo identifikovali mogao bi se nazvati ‘veganstvom pudinga’“, rezimiraju Maria Vakolbinger i Sandra Haider u svojoj studiji o podizanju svesti, kojoj žele da doprinesu s obzirom na procvat tržišta ultra-prerađenog mesa i mlečnih proizvoda. zamene. Danas, veganske alternative za meso i mleko ostvaruju godišnji promet od 1,7 milijardi evra u Evropi.
