Američka svemirska agencija objavila je u ponedeljak imena četvorice astronauta koji će činiti posadu misije Artemis II. Dok je desetodnevno putovanje oko Meseca i nazad provizorno zakazano za kraj 2024. godine, najava je stigla ubrzo nakon što je Bela kuća predstavila svoj predloženi budžet NASA-e.
Posadu će činiti komandant Reid Viseman, pilot Viktor Glover, specijalista za misiju Kristina Koh – sve tri iz NASA-e – i astronaut Kanadske svemirske agencije (CSA) Džeremi Hansen, takođe specijalista za misiju.
„Među posadom su prva žena, prva osoba u boji i prvi Kanađanin na lunarnoj misiji, a sva četiri astronauta će predstavljati najbolje od čovečanstva dok istražuju za dobrobit svih“, rekla je Vanesa Vajč, direktor NASA Džonson. Svemirski centar u Hjustonu, Teksas.
Francois-Philippe Champagne, ministar odgovoran za CSA, nazvao je Hansenovo učešće „ne samo odlučujućim poglavljem naše istorije u svemiru, već i svedočanstvom o prijateljstvu i bliskom partnerstvu između naše dve nacije“.
Program Artemis je zamišljen tokom Trampovog predsedništva kao nastavak snimanja Apolona na mesec iz 1960-ih, i nazvan je po ženskoj bliznakinji grčkog boga. Njegov prvobitni cilj da se američke čizme stavi na lunarno tlo do 2025. godine je propao, zbog nedostatka finansijskih sredstava od Kongresa i promene u Beloj kući. Bajdenova administracija je promenila fokus na raznolikost i inkluziju, ali je išla napred, pozivajući se na izazov iz Kine.
Posle višestrukih odlaganja, Artemis I je lansirao u decembru i uspešno je orbitirao oko Meseca bez posade. Artemis II ima za cilj da ponovi misiju Apolo 8 iz 1968. godine, sa desetodnevnim „pohodom oko Meseca“ sa posadom, kako ga je NASA opisala.
Za razliku od programa Apolo, koji se fokusirao na dolazak na Mesec, Artemida je ambicioznija. NASA želi da postavi svemirsku stanicu u lunarnoj orbiti, koja će služiti kao prelazna tačka za buduće misije, i uspostaviti bazu u južnom polarnom regionu, gde bi se vodeni led mogao koristiti za održavanje ljudskog života i proizvodnju raketnog goriva.
Veliki deo tehnologije za program se još uvek razvija. SpaceX Elona Maska gradi lender za misiju Artemis III, na osnovu svog projekta Starship. Boeingova kapsula Starliner, koja je takođe predviđena da se koristi u programu, naišla je na kašnjenja.