Kako sezona krpelja počinje širom zemlje, izvršni direktor Centra izvrsnosti Nove Engleske u oblasti vektorskih bolesti (NEVVEC) sa sedištem u Amherstu Univerziteta Masačusets i njegov tim završili su istraživanje koje nudi obećavajuće vođstvo u borbi protiv lajmske bolesti.
Studija, objavljena nedavno u časopisu Vector-borne and Zoonotic Diseases, pokazuje da krv belorepanog jelena ubija bakteriju u obliku vadičepa koja izaziva lajmsku bolest, potencijalno iscrpljujuću bolest. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) procenjuju da se svake godine oko 476.000 ljudi dijagnostikuje i leči od Lajma, najčešće bolesti koja se prenosi vektorima u SAD.
„Jeleni su od vitalnog značaja za opstanak jelenskih krpelja, ali nisu uključeni u prenošenje lajmske bakterije, Borrelia burgdorferi“, objašnjava stariji autor Stiven Rič, profesor mikrobiologije. „Već neko vreme znamo da krpelji uzeti od belorepanog jelena nisu zaraženi i spekulisali smo da je nešto u vezi s jelenom sprečilo da se ti krpelji zaraze. Ali do objavljivanja našeg lista, niko nije uradio eksperiment da pokaže da krv jelena — posebno komponenta seruma krvi belorepanog jelena — ubija Lajma.“
Rezultati studije mogu jednog dana dovesti do novih strategija i pristupa za prevenciju i lečenje lajmske bolesti, kaže glavni autor Patrik Pirson, dr. student u NEVVEC-u, čiji se predstojeći doktorski ispit delimično fokusira na ovo istraživanje.
„U ovim eksperimentima utvrdili smo da serum belorepanog jelena ubija lajmsku bakteriju. Sledeće važno pitanje će biti da se razume tačno kako krv jelena ubija lajmske bakterije“, kaže Pirson.
Bakterija lajmske bolesti prenosi se na mlade krpelja crnih nogu (Ikodes scapularis) od miševa kojima se zglavkari hrane. Zaraženi krpelji potom prenose bakteriju na ljude kada se hrane ljudima.
„Mi smo slučajni domaćin“, kaže Rič. „Krpelji koji nas ujedu zapravo traže jelena jer se tamo razmnožavaju. Bez jelena nemate krpelja. Ali da imate samo jelena, ne biste imali ni lajma.“
Da bi sproveli svoj eksperiment, istraživači su dobili krvni serum iz polu-zarobljenog stada belorepanih jelena na Univerzitetu Auburn u Alabami. Verovalo se da jeleni nisu bili izloženi krpeljima i bakterijama koje izazivaju lajmsku bolest.
Istraživači su zatim uzgajali klicu lajmske bolesti u epruvetama i dodali jelenski serum. „I gle, ubio je bakterije“, kaže Rič. „Šta god da je u jelenu koji ubija klicu, deo je urođenog imunog sistema, deo imunog sistema koji prethodi antitelima.“
Pirson dodaje: „Lajmska bakterija na svojoj površini ima proteine koji je štite od ljudskog urođenog imunološkog sistema. Krv jelena je nekako drugačija tako da bakterije Lajma očigledno nisu u stanju da se zaštite od urođenog imunološkog sistema belorepanog jelena.“
Sledeći korak istraživanja je određivanje preciznih mehanizama u krvi jelena koji ubijaju bakterije.
„Želeli bismo da utvrdimo da li je to nešto što možemo da izazovemo kod ljudi“, kaže Rič. „Ili bismo to mogli nekako iskoristiti u našu korist da smanjimo učestalost lajmske bolesti u divljini.“
