Alchajmerova bolest je najistaknutiji uzrok demencije koji pogađa milione ljudi širom sveta. Kako promene u funkciji mozga počinju 10-20 godina pre kliničkog početka Alchajmerove bolesti, postoji veliko interesovanje za identifikaciju ranih markera koji mogu predvidjeti buduće mentalno zdravlje/kognitivni pad. To je nešto za čim tragamo mi istraživači sa Instituta Karolinska. Naša najnovija studija je sada objavljena u Nature Reviews Neurologi.
U ovom kontekstu, astrociti su jedna od obećavajućih meta zbog njihovog ranog i brzog odgovora na progresiju Alchajmerove bolesti. Astrociti predstavljaju važne homeostatske ćelije u mozgu koje kontrolišu širok spektar funkcija potrebnih za optimalno funkcionisanje mozga i homeostazu. Što je najvažnije, oni reaguju na moždane uvrede/povrede i bolesno stanje specifičnim odbrambenim procesom, reaktivnom astrogliozom.
U Alchajmerovoj bolesti, uloga astrocita je još uvek nejasna, a nekoliko nedavnih studija pokazuje da reaktivna astroglioza može prethoditi drugim dobro poznatim patološkim obeležjima Alchajmerove bolesti, kao što su taloženje amiloida (Aβ) i tau zapleti. Stoga je ključno definisati nove astrocitne biomarkere kako bismo produbili naše razumevanje reaktivne astroglioze u kontinuumu Alchajmerove bolesti. U ovom kontekstu, preslušavanje između holinergičke signalizacije i reaktivne astroglioze moglo bi da drži ključ za razumevanje ranih odgovora glijalnih ćelija na patologiju i povrede mozga. Značajna holinergička hipoteza o Alchajmerovoj bolesti koja je predložena pre skoro četiri decenije otvorila je put razvoju inhibitora holinesteraze – do sada, zlatnog standarda terapije za Alchajmerovu bolest.
U ovom radu smo se ponovo osvrnuli na holinergičke signalne puteve sa ciljem da istražimo poslednje dve decenije istraživanja astrocitnih α7-podjedinica nikotinskih acetilholinskih receptora (α7nAChRs) kako bismo rasvetlili njihovu ulogu u kontekstu patologije Alchajmerove bolesti i biomarkera. Razgovarali smo o verovatnoj uključenosti astrocitnih α7nAChR u podsticanje i potenciranje rane Aβ patologije i istakli nekoliko novih mehaničkih puteva patogeneze AD.
Na osnovu ovih mehaničkih puteva, predložili smo da astrocitni α7nAChR mogu biti važan most koji povezuje hipoteze reaktivne astroglioze, holinergike i amiloidne kaskade kod Alchajmerove bolesti. Štaviše, ciljanje astrocitnih α7nAChR kao novog ranog biomarkera sa različitim slikovnim PET-trakerima moglo bi da promeni igru u kliničkom okruženju za buduće dijagnostičke i terapijske intervencije Alchajmerove bolesti (pogledajte naše prethodno istraživanje o zapaljenskim promenama u mozgu dvadeset godina pre pojave Alchajmerove bolesti i mogući novi PET tragač za rano otkrivanje Alchajmerove bolesti).
Verujemo da će ovaj rad otvoriti nove puteve u smislu identifikacije novih biomarkera za ranu dijagnozu Alchajmerove bolesti i novih ciljeva za tretmane koji modifikuju bolest i da će imati široke kliničke implikacije, obuhvatajući druge neurodegenerativne poremećaje u kojima se takođe primećuje reaktivna astroglioza. Već smo počeli da testiramo ovu novu hipotezu pomoću našeg romana koji je otkriven i razvijen α7nAChRs PET-tracer KIn-83, koji je opsežno okarakterisan u postmortem ljudskim mozgovima i uskoro će dostići prvu u PET studijama kod ljudi.