U novoj studiji Univerziteta u Kaliforniji, astronomi Irvine opisuju kako vanzemaljski život ima potencijal da postoji na udaljenim egzoplanetama unutar posebnog područja zvanog „terminator zona“, što je prsten na planetama koje imaju jednu stranu koja je uvek okrenuta prema svojoj zvezdi i jedna strana koja je uvek tamna.
„Ove planete imaju stalnu dnevnu i stalnu noćnu stranu“, rekla je Ana Lobo, postdoktorski istraživač na UCI odeljenju za fiziku i astronomiju koja je vodila novi rad, koji je upravo objavljen u The Astrophisical Journal. Lobo je dodao da su takve planete posebno česte jer postoje oko zvezda koje čine oko 70 odsto zvezda koje se vide na noćnom nebu – takozvanih M-patuljastih zvezda, koje su relativno tamnije od našeg Sunca.
Terminator je linija razdvajanja između dnevne i noćne strane planete. Terminator zone bi mogle postojati u toj „tačno pravoj“ temperaturnoj zoni između prevruće i previše hladnog.
„Želite planetu koja je na slatkoj tački prave temperature za tečnu vodu“, rekao je Lobo, jer je tečna voda, koliko naučnici znaju, esencijalni sastojak za život.
Na tamnim stranama planeta terminatora, večna noć bi dovela do pada temperature koje bi mogle da izazovu zamrzavanje vode u ledu. Strana planete koja je uvek okrenuta prema svojoj zvezdi mogla bi biti prevruća da bi voda dugo ostala na otvorenom.
„Ovo je planeta na kojoj dnevna strana može biti užareno vruća, daleko izvan mogućnosti stanovanja, a noćna strana će se smrzavati, potencijalno prekrivena ledom. Mogli biste imati velike glečere na noćnoj strani“, rekao je Lobo.
Lobo, zajedno sa Aomava Šildsom, vanrednim profesorom fizike i astronomije UCI, modelovao je klimu planeta terminatora koristeći softver koji se obično koristi za modeliranje klime naše planete, ali uz nekoliko prilagođavanja, uključujući usporavanje planetarne rotacije.
Veruje se da je to prvi put da su astronomi uspeli da pokažu da takve planete mogu da izdrže nastanjivu klimu ograničenu na ovaj terminatorski region. Istorijski gledano, istraživači su uglavnom proučavali egzoplanete prekrivene okeanom u potrazi za kandidatima za nastanjivanje. Ali sada kada su Lobo i njen tim pokazali da su terminatorske planete takođe održiva utočišta za život, to povećava mogućnosti koje astronomi koji traže život moraju da biraju.
„Pokušavamo da skrenemo pažnju na planete ograničene vodom, koje, uprkos tome što nemaju široko rasprostranjene okeane, mogu imati jezera ili druga manja tela tečne vode, a ove klime bi zapravo mogle biti veoma obećavajuće“, rekao je Lobo.
Jedan od ključeva otkrića, dodao je Lobo, bio je tačno ukazivanje na to kakva planeta zone terminatora može zadržati tečnu vodu. Ako je planeta uglavnom prekrivena vodom, onda bi voda okrenuta prema zvezdi, otkrio je tim, verovatno isparila i prekrila celu planetu debelim slojem pare.
Ali ako postoji zemlja, ovaj efekat ne bi trebalo da se desi.
„Ana je pokazala da ako na planeti ima mnogo zemlje, scenario koji nazivamo ‘nastanjivost terminatora’ može mnogo lakše da postoji“, rekao je Šilds. „Ova nova i egzotična stanja naseljenosti koje naš tim otkriva više nisu stvar naučne fantastike — Ana je uradila posao da pokaže da takva stanja mogu biti klimatski stabilna.“
Prepoznavanje terminatorskih zona kao potencijalnih luka za život takođe znači da će astronomi morati da prilagode način na koji proučavaju klimu egzoplaneta za znakove života, jer biološki potpisi koje život stvara mogu biti prisutni samo u određenim delovima atmosfere planete.
Rad će takođe pomoći u informisanju budućih napora timova koji koriste teleskope kao što su svemirski teleskop Džejms Veb ili veliki ultraljubičasti optički infracrveni teleskop koji je trenutno u razvoju u NASA-i dok traže planete na kojima se može nalaziti vanzemaljski život.
„Istražujući ova egzotična klimatska stanja, povećavamo naše šanse da pronađemo i pravilno identifikujemo planetu pogodnu za život u bliskoj budućnosti“, rekao je Lobo.
