Reforma socijalne pomoći povećala je stopu zaposlenosti samohranih majki, ali po cenu mentalnog zdravlja nje i njene dece, pokazuje novo istraživanje.
Studija Kraljevskog koledža u Londonu pokazala je da, iako programi socijalne pomoći za rad povećavaju zaposlenost samohranim majkama, uticaj koji to može imati na njihovu decu i adolescente se često zanemaruje.
Pre 2008. godine, samohrani roditelji u Ujedinjenom Kraljevstvu koji nisu bili na poslu i nisu imali primanja imali su pravo na bezuslovnu podršku dohotku (IS) sve dok njihovo najmlađe dete ne napuni 16 godina. Reforma politike uvedena u novembru 2008. dovela je do Obaveze samohranih roditelja (LPO) , što zahteva da samohrani roditelj aktivno traži zaposlenje da bi primio IS.
Ista reforma takođe je postepeno snižavala starosni prag najmlađeg deteta na tri godine. Kada najmlađe dete dostigne starosni prag, samohrani roditelji više nemaju pravo na bezuslovnu IS.
Rezultat ove promene je doveo do povećanja zaposlenosti samohranih majki za deset procentnih poena. Međutim, istraživači u Centru za društvo i mentalno zdravlje i Odeljenju za globalno zdravlje i socijalnu medicinu pokazali su da je reforma takođe izazvala loše mentalno zdravlje njihove dece – uključujući decu adolescenata.
Analizirajući podatke za više od 11.000 dece i adolescenata iz Milenijumske kohortne studije u Velikoj Britaniji, istraživači profesor Mauricio Avendano Pabon i dr Liming Li ispitali su promene u mentalnom zdravlju dece adolescenata iz porodica samohranih majki u poređenju sa promenama mentalnog zdravlja dece adolescenata iz dvoje roditelja. porodice.
Utvrdili su da je reforma povećala zaposlenje i prihod samohranih majki, ali ovi potencijalni pozitivni efekti nisu se pretočili u poboljšanja mentalnog zdravlja njihove adolescentne djece. Studija je pokazala da reforma nije smanjila rizik od porodičnog siromaštva i doprinela je psihičkom problemu majki.
Majke su takođe izjavile da je vreme sa decom nedovoljno i da su mnoge sebe ocenile kao „nisko“ u smislu svog zdravlja.
Zabrinuti istraživači pozivaju vladine kreatore politike da procene ukupne uticaje programa od socijalne pomoći do rada, uključujući potencijalne međugeneracijske posledice na socioemocionalni razvoj dece i adolescenata.
Dr Liming Li kaže: „Prethodne studije su se fokusirale na uticaj zapošljavanja majki na veoma malu decu. Naša studija je jedinstvena jer ispituje kako reforma politike koja podstiče zapošljavanje majki utiče na adolescente. Iako smo otkrili negativne efekte na adolescente budući da je relativno mala, naša studija nudi mešovitu sliku o prednostima programa socijalne pomoći za rad na porodice i dovodi u pitanje pretpostavku da ovi programi poboljšavaju razvojne ishode male dece i adolescenata.“
Prethodna istraživanja pokazuju da na socioemocionalni razvoj adolescenata mogu uticati promene u porodičnim prihodima, mentalnom blagostanju njihove majke, oportunitetnim troškovima vremena, roditeljskim praksama i sukobima između posla i porodice.
U Velikoj Britaniji, udeo majki sa izdržavanom decom koje rade dramatično je porastao u poslednje dve decenije. Najveći porast zaposlenosti dogodio se među samohranim majkama, sa 44,2% u 1999. godini na 65,1% u 2022. godini.
Razumni koraci za traženje posla mogu uključivati registraciju kod agencija za zapošljavanje, pisanje CV-a i trošenje određenog broja sati svake sedmice tražeći posao.
Studija profesora Maurisija Avendana Pabona i dr Liming Li je među prvima koja istražuju međugeneracijski uticaj politike zapošljavanja samohranih roditelja na socioemocionalni razvoj adolescenata.
Studija je objavljena u časopisu Social Science & Medicine.