Nova studija je pronašla dokaze o proizvodnji sira, koristeći mleko više životinja, u Poljskoj kasnog neolita.
Istraživanje sugeriše da su rani farmeri smanjili sadržaj laktoze u mleku pretvarajući ga u sir ili druge mlečne proizvode poput jogurta i koristili mlečne proizvode od brojnih različitih životinja, kao što su krave, ovce ili koze.
Intolerancija na laktozu bila je uobičajeno stanje u skoro svima u Evropi tokom neolita i sve do kasnog bronzanog doba kada je genetska mutacija postala široko rasprostranjena, omogućavajući odraslima da proizvode laktazu, enzim koji razlaže laktozu u telu.
Istraživači su posmatrali praksu prerade mlečnih proizvoda u kasnom neolitu, identifikujući ostatke sa visokim sadržajem skute u grnčariji, što ukazuje na proizvodnju sira, i otkrivajući da je korišćeno više vrsta mleka.
Dr Hari Robson, sa Odeljenja za arheologiju Univerziteta u Jorku, rekao je: „Ovi rezultati značajno doprinose našem razumevanju upotrebe mlečnih proizvoda od strane nekih od najranijih farmera u centralnoj Evropi.
„Dok su prethodna istraživanja pokazala da su mlečni proizvodi bili široko dostupni u nekim evropskim regionima tokom ovog perioda, ovde, po prvi put, imamo jasne dokaze za raznovrsno mlečno stado, uključujući goveda, ovce i koze, iz analize keramike. “
Naučnici i arheolozi sa univerziteta u Jorku, Kembridžu, Torunu i Krakovu koristili su višelančani proteomski pristup i pristup analize lipida da bi istražili keramiku i naslage na njihovoj površini, sa lokaliteta Słavecinek u centralnoj Poljskoj.
Novi razvoj pruža dokaze da se proizvodnja sira (i druga prerada mleka koja obogaćuje skutu) može direktno otkriti ispitivanjem proporcije proteina skute, upoređivanjem proteomskih podataka. Rezultati su takođe prvi te vrste u Evropi.
Uprkos široko rasprostranjenoj netoleranciji na laktozu u tom periodu, postoje dokazi o konzumiranju mlečnih proizvoda tokom neolita, kao što su životinjske kosti sa uzorcima ubijanja koji se očekuju za mlečna stada, mlečni lipidi u keramičkim posudama i mlečni proteini u drevnom zubnom kamencu ili plaku.
Glavni autor, Miranda Evans, Ph.D. student na Kembridžovom Odsjeku za arheologiju, rekao je: „Proteomski rezultati su pokazali da su drevni ostaci veoma ličili i na ostatke moderne proizvodnje sira i na sam sir, a ne na punomasno mlijeko. Ovo otkriva da su ljudi u Słavecineku praktikovali proizvodnju sira ili neki drugi oblik mliječnih proizvoda koji su obogaćivali skutu obrada“.
Dokazi o više vrsta korišćenih za proizvodnju sira potkrepljeni su prisustvom i kravljih i ovčijih ili kozjih kostiju na lokaciji.“
Dr Jasmine Lundi sa Odeljenja za arheologiju je rekla: „Ova studija naglašava koliko su komplementarne analize lipida i proteoma, posebno u razumevanju upotrebe keramičke posude tokom vremena. Iz ovoga, na primer, mogli smo videti da ne samo da su neke tehnike vodootporne ili zaptivanje keramike, ali i koja se hrana proizvodi u njima.“
