Ljudi pogođeni multiplom sklerozom moraju redovno da se podvrgavaju MR skeniranju mozga. Slike se sada koriste za vizuelizaciju efekata infekcije koronavirusom.
Magla mozga, problemi sa pamćenjem, gubitak čula mirisa—COVID-19 utiče na mozak na više načina, ali mehanizmi koji stoje iza toga ostaju uglavnom nepoznati. To je zato što je promene povezane sa bolešću u našem mozgu skoro nemoguće otkriti ako nema dostupnih uporedivih podataka za obolele osobe pre infekcije SARS-CoV-2.
Međutim, postoji jedna grupa čiji su mozgovi izuzetno dobro dokumentovani pre infekcije: ljudi sa multiplom sklerozom (MS) uglavnom imaju proveru mozga magnetnom rezonancom najmanje jednom godišnje kako bi se pratila progresija bolesti i neželjeni efekti njihovog lekove. Ova ogromna količina slikovnih podataka nudi nam jedinstvenu priliku da razumemo efekte koje infekcija COVID-19 može imati na strukturu mozga – prema istraživačima sa Univerziteta u Bernu i bolnice Inselspital u Bernu.
„Veliki broj skeniranja nam omogućava da uporedimo mozak osobe pre i posle infekcije COVID-19“, kaže biomedicinski inženjer Majkl Rebsamen, dr. student na Univerzitetskom institutu za dijagnostičku i interventnu neuroradiologiju u Bernu. Prema Rebsamenu, ova vrsta longitudinalne studije pojedinaca je potencijalno daleko korisnija od prethodnih studija koje su upoređivale MRI slike grupa zdravih ljudi sa onima pacijenata sa COVID-19.
Da bi procenili izvodljivost ove vrste analize, istraživači su sproveli studiju manjeg obima: do sada su procenili 113 MRI slika mozga za 14 pacijenata sa MS u Inselspitalu u Bernu koji su imali infekciju SARS-CoV-2. Za studiju, istraživači su odabrali ljude čije je stanje MS ostalo stabilno tokom relevantnog vremenskog perioda – to je značilo da bilo kakve promene otkrivene u mozgu ne bi trebalo da budu uzrokovane relapsom multiple skleroze. Za analizu, istraživači su merili zapreminu različitih regiona mozga tokom nekoliko godina sve do i nekoliko meseci nakon infekcije COVID-19.
Analiza je pokazala da je zapremina sive materije u celini ostala konstantna. Međutim, utvrđeno je da je jedan poseban kortikalni region, parahipokampalni girus, statistički manji nakon infekcije COVID-19. Ova regionalna promena je imala mali uticaj na ukupan obim zbog svoje male veličine. Rezultat se poklapa sa nalazima jedne od gore navedenih studija preseka iz Ujedinjenog Kraljevstva.
Kako je region parahipokampalnog girusa u mozgu povezan sa mirisom i pamćenjem (između ostalih funkcija), postoji hipotetička veza sa čulom mirisa i gubicima pamćenja koji se obično povezuju sa infekcijom COVID-19. Mehanizam kojim virus SARS-CoV-2 dovodi do ovih promena je predmet stalnih istraživanja.
Podrazumeva se da preliminarna studija sa malim brojem učesnika još uvek ne daje dovoljnu osnovu za izvođenje konačnih zaključaka. „Ali širom sveta postoji ogromna količina slikovnih podataka za pacijente sa MS“, kaže Rebsamen. Analiza ovog materijala mogla bi omogućiti da se mnogo konkretnije sagledaju uzročne veze — da se proceni, na primer, da li ozbiljnost infekcije COVID-19 čini razliku. Ili da li se iste promene u strukturi mozga javljaju kod vakcinisanih i nevakcinisanih ljudi.
„Veliko je pitanje i da li su izmene koje su izmerene reverzibilne ili ako traju“, kaže Rebsamen. „Naš fokus je bio na prvih nekoliko meseci nakon infekcije. Duži period posmatranja u većoj studiji mogao bi pokazati šta se dešava u mozgu tokom dugog COVID-a – jer je to često povezano sa negativnim uticajem na kognitivne funkcije.
Tim iz Berna je svojom preliminarnom studijom već dokazao da njihov pristup u principu funkcioniše. „Sada pozivamo istraživačke grupe za MS širom sveta da analiziraju skeniranje svojih pacijenata koristeći ovaj metod.“ Istraživači će besplatno obezbediti posebno razvijen softverski paket.
