U onome što sada izgleda kao godišnje ažuriranje, vrane su još iznenađujuće pametnije nego što smo mislili. Ali da li imaju istinsku svest? Istraživanja pokazuju da vrane i druge korvide „znaju šta znaju i mogu da razmišljaju o sadržaju sopstvenih umova“, navodi STAT. Ovo se smatra kamenom temeljcem samosvesti i deli ga samo šačica životinjskih vrsta pored ljudi.
U novom istraživanju objavljenom u časopisu Science, nemački naučnici postavili su vrane kroz niz zagonetnih zadataka. Tokom tih zadataka, naučnici su merili neuronsku aktivnost u različitim vrstama neurona sa ciljem da prate kako vrane osećaju i razmišljaju kroz svoj rad. Oni su nastojali da prouče specifičnu vrstu razmišljanja zvanu čulna svest, a posebno su izabrali ptice kao stožer evolucione istorije.
Zadatak je jednostavan, ali uključuje neke stvari visokog nivoa mozga:
„Nakon što je vrana započela ispitivanje, pojavio se kratak vizuelni stimulans promenljivog intenziteta. Nakon perioda odlaganja, znak pravila je obavestio vranu kako da reaguje ako je videla ili nije videla stimulus. [A] crveni znak je zahtevao odgovor za detekciju stimulusa („da“), dok je plavi znak zabranjivao odgovor za otkrivanje stimulusa.
„Čulna svest, sposobnost subjektivnog iskustva kome se može eksplicitno pristupiti i na taj način izvesti, proizilazi iz moždanih procesa koji su se pojavili kroz evolucionu istoriju“, pišu istraživači. „Danas su neuronski korelati svesti prvenstveno povezani sa radom moždane kore primata, dela telencefaličnog palijuma koji je laminaran u organizaciji. Nasuprot tome, ptice su razvile drugačiji palijum otkako su se odvojile od loze sisara pre 320 miliona godina.
Ptice su se izvele na način koji potvrđuje njihovu čulnu svest, što naučnici kažu da bi moglo značiti da „neuralni korelati svesti“ datiraju barem od poslednjeg puta kada su ptice i sisari delili taj deo mozga:
„Da bi se pomirila čulna svest kod ptica i sisara, jedan scenario bi pretpostavio da su ptice i sisari nasledili osobinu svesti od svog poslednjeg zajedničkog pretka. Ako je tačno, ovo bi datiralo evoluciju svesti unazad do najmanje 320 miliona godina kada su gmizavci i ptice, s jedne strane, i sisari s druge strane, evoluirali od poslednjeg zajedničkog pretka – amnionskog pretka.
U analizi u istom broju časopisa Science, druga istraživačica, Suzana Herculano-Houzel sa Univerziteta Vanderbilt, kritikuje hipotezu studije. Struktura koja se proučava, kaže ona, mogla bi da liči na drugu strukturu zbog fizičkih svojstava više od zajedničke evolucije ili pokazatelja izuzetno rane svesti. Veličina struktura je takođe veoma važna.
„Nivo te složenosti i stepen do kojeg se pojavljuju nova značenja i mogućnosti i dalje bi trebalo da se povećava sa brojem jedinica u sistemu“, objašnjava Herculano-Houzel. „Ovo bi bilo analogno kombinovanim dostignućima ljudske vrste kada se sastojala od samo nekoliko hiljada pojedinaca, naspram značajnih dostignuća od 7 milijardi danas.