Mesta sa višom stopom ekonomske povezanosti—veze između ljudi nižeg i višeg socioekonomskog statusa na šta ukazuju prijateljstva na Fejsbuku—imala su značajno niže stope prerane smrti povezane sa srčanim oboljenjima, prema studiji predstavljenoj na Godišnjoj naučnoj sesiji Američkog koledža kardiologije.
Prethodne studije su pokazale da siromaštvo ili nizak socioekonomski status povećavaju rizik od srčanih oboljenja i prerane smrti. Ova nova studija je prva koja procenjuje zdravstvene ishode koristeći Facebook prijateljstva kao metriku ekonomske povezanosti.
Njegovi nalazi sugerišu da bi povezanost sa ljudima socioekonomskog statusa višeg od srednjeg, mereno preko višestrukog algoritma mašinskog učenja zasnovanog na podacima sa Fejsbuka pojedinca i na nivou susedstva, mogla pomoći da se smanji efekat siromaštva na zdravlje i potencijalno pomoći u predviđanju pojedinca. zdravstvene rizike ili informisati napore za poboljšanje zdravlja na nivou zajednice.
„Društvene mreže su važne za zdravstvene ishode“, rekla je Tabitha Lobo, MD, specijalizant interne medicine u Univerzitetskim bolnicama Klivlendskom medicinskom centru i glavni autor studije. „Mehanizmi za poboljšanje društvenih mreža mogli bi se uspostaviti kroz programe mentorstva mladih, stažiranja ili školske programe za povezivanje ljudi, a oni mogu imati dugotrajne efekte na karakteristike susjedstva u pogledu kardiovaskularne smrtnosti.
Istraživači su procenili ekonomsku povezanost na nivou susedstva širom SAD tako što su prilagodili metod koji je nedavno razvijen za procenu procenta korisnika Fejsbuka u određenoj oblasti koji imaju veliki broj Facebook prijateljstava sa ljudima višeg socioekonomskog statusa od njih samih.
Metoda je pratila samo status prijateljstva i nije obuhvatila nivo angažovanja putem objava ili poruka. Smatralo se da susedstva sa više povezanih pojedinaca imaju visoku ekonomsku povezanost, dok se smatralo da su naselja u kojima su ljudi imali manje veza sa onima višeg socioekonomskog statusa imala nisku ekonomsku povezanost.
Istraživači su uporedili podatke o ekonomskoj povezanosti na nivou susjedstva sa stopama prerane smrti od srčanih bolesti na nivou okruga. Da bi procenili stopu prerane smrti, analizirali su zapise o preko 900.000 smrtnih slučajeva među ljudima između 25-65 godina koji su se dogodili između 2018-2020 i naveli bolesti srca kao osnovni uzrok smrti.
Rezultati su otkrili da mesta sa većom ekonomskom povezanošću imaju niže stope prerane kardiovaskularne smrti, obrazac koji je važio i na nacionalnom i regionalnom nivou. Nakon prilagođavanja za rezultate rase, pola, socijalne ranjivosti (metrika koja obuhvata sposobnost zajednice da spreči ljudsku patnju i finansijske gubitke u katastrofi) i faktore rizika na nivou okruga, procenjeno je da ekonomska povezanost zasnovana na društvenim medijima objašnjava 57% međusobne – županijska varijabilnost u stopama prevremene kardiovaskularne smrti.
Iako je potrebno više istraživanja da bi se razumeli faktori u igri, istraživači su rekli da ova metrika ekonomske povezanosti zasnovana na društvenim medijima može pomoći da se kvantifikuje nečija prilika za ekonomski rast.
Odnosi sa ljudima višeg socioekonomskog statusa, bilo lično ili onlajn, mogli bi da poboljšaju nečiju svest i pristup mogućnostima za obrazovanje, mogućnostima za posao, životnim navikama za zdravlje srca i drugim beneficijama, sa implikacijama ne samo na ekonomske izglede, već i na dugotrajnost. povremeni zdravstveni ishodi. Nalazi sugerišu da bi ekonomska povezanost izvedena iz društvenih medija mogla biti korisna metrika za predviđanje rizika od srčanih bolesti i dizajniranje intervencija za poboljšanje zdravlja, rekli su istraživači.
„Ako možemo da predvidimo rizik neke osobe, možemo da koristimo te informacije da vodimo medicinske tretmane“, rekao je Lobo. „Tradicionalno smo se fokusirali na individualne intervencije, ali ovo nam daje priliku da radimo na više nivou zajednice, na primer, dajući kreatorima politike informacije da poboljšaju opšte zdravlje zajednice, a ne samo da se fokusiramo na pojedinca. nivo.“
Jedno ograničenje studije je da metrika ekonomske povezanosti uključuje samo ljude koji imaju Facebook naloge, a stepen do kojeg se ekonomska povezanost korisnika Fejsbuka upoređuje sa povezanošću opšte populacije nije poznat.
Nedavni izveštaji procenjuju da oko 70% odraslih u SAD koristi Facebook, pri čemu mlađi i sredovečni odrasli koriste platformu najčešće, a tinejdžeri i stariji odrasli je koriste manje. Istraživači su takođe rekli da je metrika ekonomske povezanosti zasnovana na Fejsbuku još uvek nova i još uvek nije sveobuhvatno potvrđena ili upoređena sa drugim metrikama koje se koriste za razumevanje potencijala ekonomskog rasta.