Prema novoj studiji, nasilje nad ženama u porodici tokom trudnoće potencijalno može imati značajan uticaj na razvoj mozga nerođene bebe.
Istraživači sa Univerziteta Bat, radeći u saradnji sa istraživačima sa Univerziteta u Kejptaunu, analizirali su skeniranje mozga 143 južnoafričke novorođenčadi čije su majke bile izložene nasilju od intimnog partnera (IPV) tokom trudnoće. Nasilje intimnog partnera uključuje emocionalno, fizičko i/ili seksualno zlostavljanje ili napad. MRI mozga rađeni su kada su bebe u proseku bile stare samo 3 nedelje, tako da su se sve uočene promene verovatno razvile unutar materice.
Objavljujući svoja otkrića u časopisu Developmental Cognitive Neuroscience, istraživački tim izveštava da je izloženost majke IPV-u tokom trudnoće povezana sa promenama u strukturi mozga kod mlade bebe identifikovane ubrzo nakon rođenja. Ovo je bilo očigledno čak i kada su istraživači uzeli u obzir upotrebu alkohola kod majke i pušenje tokom trudnoće, kao i komplikacije trudnoće.
Važno je da se efekti izlaganja IPV-u mogu razlikovati u zavisnosti od pola bebe. Za devojčice, izloženost njihove majke IPV-u tokom trudnoće bila je povezana sa manjom amigdalom, delom mozga uključenom u emocionalni i društveni razvoj. Za dečake, izloženost IPV-u je umesto toga bila povezana sa većim kaudatnim jezgrom, delom mozga koji je uključen u više funkcija uključujući izvođenje pokreta, učenje, pamćenje, nagradu i motivaciju.
Rane promene moždanih struktura mogu objasniti zašto deca čije majke doživljavaju visok nivo stresa tokom trudnoće imaju veću verovatnoću da će imati psihološke probleme u detinjstvu ili kasnijem životu. Polne razlike u razvoju mozga takođe mogu pomoći da se objasni zašto devojčice i dečaci često imaju različite probleme mentalnog zdravlja. Međutim, istraživači su upozorili da studija nije analizirala emocionalni i kognitivni razvoj dece.
Vodeći istraživač, dr Lusi Hiskoks sa Odeljenja za psihologiju u Bathu, objasnila je: „Naši nalazi su poziv da se deluje na tri Rs svesti o nasilju u porodici: prepoznati, reagovati i uputiti. Sprečavanje ili brzo delovanje kako bi se pomoglo ženama da pobegnu iz porodice nasilje može biti efikasan način podrške zdravom razvoju mozga kod dece.“
Dok su se prethodne studije bavile uticajem majčinog stresa u trudnoći i njegovim uticajem na razvoj mozga dece, ovo je prvo koje ispituje nasilje u porodici. Deca koja su uključena u ovu studiju sada imaju 8-9 godina, a prateća istraživanja testiraju da li razlike u strukturi mozga primećene sa 3 nedelje i dalje postoje ili se menjaju kako stare.
Za ovu studiju, tim iz Bata je radio sa istraživačima na Univerzitetu u Kejptaunu (UCT) kako bi analizirao podatke iz glavne južnoafričke kohortne studije, Drakensteinove studije zdravlja dece (DCHS), koju je predvodila južnoafrička pedijatar profesorka Heder Zar. DCHS prati 1.143 dece od rođenja, a prikupljanje podataka je u toku.
Koautor, profesor Kirsti Donald, pedijatrijski neurolog i šef Odseka za razvojnu pedijatriju na UCT, dodao je: „Strategije koje pomažu da se identifikuju i podržavaju trudne majke za višestruke potencijalne rizike za njihovu nerođenu bebu zahtevaće integrisani pristup zdravstvenom sistemu i trebalo bi da budu smatra prioritetom javnog zdravlja“.
