Iako je posebno čest kod starijih osoba, tinitus – potencijalno razorno zujanje u ušima – može uticati na ljude svih uzrasta. Najčešće opisan kao stalno zujanje, šištanje ili zujanje, tinitus je obično uzrokovan osnovnim stanjem, kao što je gubitak sluha u vezi sa godinama, povreda uha ili bolest srca i pogađa otprilike jednu od pet osoba u Severnoj Americi.
Pošto buka koju pogođena osoba čuje nije uzrokovana spoljašnjim zvukom i ne postoje uočljivi biomarkeri, kliničarima je izuzetno teško da procene, dijagnostikuju i leče tinitus.
Nova studija koju je vodio Andrea Soddu može pružiti jasniju sliku o stepenu stresa koji pate od tinitusa. Zapadni medicinski fizičar i međunarodni tim saradnika razvili su novu proceduru klasifikacije pacijenata sa tinitusom koristeći podatke dobijene elektroencefalografijom (EEG), tehnikom koja meri električnu aktivnost u mozgu pomoću malih elektroda postavljenih na skalp.
EEG je lakši za upotrebu, jeftiniji i daleko dostupniji od funkcionalne magnetne rezonance (fMRI), koja se često smatra standardom medicinske industrije. Nalazi i nova procedura EEG testiranja objavljeni su danas u časopisu Brain Communications.
„Tinitus je obično rezultat spoljašnjeg oštećenja uha i neke zvučne frekvencije se više ne mogu pravilno prenositi“, rekao je Sodu, profesor fizike i član fakulteta Zapadnog instituta za neuronauku. „Mozak pokušava da shvati nedostatak informacija i gradi sopstvenu interpretaciju i zato dobijate ovo stalno zviždanje u uhu. Vaš mozak pokušava da pomogne, ali to zapravo pogoršava stvari.“
Nova procedura, koju je dizajnirao postdoktorski istraživač Univerziteta u Pizi (Italija), Andrea Piarulli, zahtevala je dva klasifikatora zasnovana na elektrofizičkoj aktivnosti mozga koji mogu precizno razlikovati pacijente sa tinitusom od zdravih kontrolora, kao i pacijente sa tinitusom sa niskim i visokim nivoom stresa.
„Klasifikatori, korišćeni u prepoznavanju moždane patologije tinitusa, oslanjali su se na veoma različite elektrofiziološke parametre od onih koji se koriste za klasifikaciju nivoa distresa. Uvereni smo da će ova nova procedura biti primenljiva i za druga neurološka stanja kao što je posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) , hronični bol i poremećaji svesti jer može precizno odrediti biomarkere distresa“, rekao je zapadni diplomirani student i koautor studije Idan Nemirovski.
Za studiju, EEG snimci su dobijeni od 129 pacijenata sa tinitusom i 142 članova kontrolne grupe. Klasifikator za zdrave kontrolne i pacijente sa tinitusom je urađen sa prosečnom tačnošću od 96 procenata i 94 procenta za setove za obuku i testove, respektivno. Za klasifikator u nevolji, ove prosečne tačnosti su bile 89 procenata i 84 procenta.
