U kriznim vremenima, kada je veliki broj građana nezadovoljan zaradom, sve je veći broj onih koji žele da pokrenu sopstveni biznis. Uzgajanje različitih biljnih kultura često se u Srbiji vezuje za dobru zaradu, a lešnik ima reputaciju „isplativog“. Stoga smo proverili koliko novca na samom početku treba da uloži neko ko želi ozbiljno da se bavi ovom poslom. Iako je to za srpske standarde velika suma, prvi dinar čiste zarade dolazi, u proseku, posle sedam godina uzgoja.
Zasad lešnika iziskuje ulaganja koje na samom početku mogu delovati ogromno.
Međutim, to su dugoročna ulaganja, koja nije potrebno „obnavljati“ dugi niz godina.
Portal Nova.rs obavio je detaljnu analizu – uračunali smo sve troškove koji su potrebni za početak sopstvene poljoprivredne proizvodnje, a kao primer smo uzeli zasad od pet hektara.
Priprema zemljišta za sadnju i dalju obradu je primer investicije koju je potrebno obaviti samo jednom.
Prvi korak je „razbijanje“ zemljišta, odnosno proces uklanjanja kamenja i „omekšavanja“ zemljišta, što je zapravo priprema za sve što dolazi kasnije. Ovo košta oko 1.920 evra za površinu od pet hektara zemljišta.
Sledi đubrenje zemljišta, koje košta 1.280 evra. Nakon đubrenja, slede nešto povoljniji koraci. To su oranje, koje košta 380 evra, a potom i drljanje, čija je cena za pet hektara oko 410 evra.
Kao poslednji korak u pripremi zemljišta dolaze obrada i nivelisanje, odnosno ravnanje površine. Za površinu zasada koju koristimo kao primer, to košta 1.050 evra.
Dakle, za pripremu zemljišta potrebno je izdvojiti 5.040 evra. Iako ovaj iznos nije mali, ulaganje je dugoročno. Kada uzgajivač lešnika ove korake uradi, nema potrebe da ih kasnije ponavlja.
Sledeće što uzgajivač treba da uradi jeste da postavi zasad. U ovaj korak spadaju merenje, koje košta 490 evra, a potom sadnja. Za sadnju lešnika na zemljište površine pet hektara potrebno je 8.035 evra. Ukupno, to je 8.525 evra, ali je i ovo dugoročna investicija.
Prvi korak u ovom delu posla je suzbijanje korova, koje se tokom prve godine ne radi. U drugoj i trećoj godini cena ove usluge za pet hektara je 3.715 evra. Od četvrte do šeste godine ovo košta 1.390 evra, a od sedme godine pa nadalje 1.270.
U ovu vrstu ulaganja spada i đubrenje. Tokom prve tri godine, ovo košta 810 evra. Od četvrte do šeste godine iznos je veći – 1.205 evra. Od sedme godine, pa tokom narednih, cena je 1.570 evra.
Sledeći trošak je orezivanje leske, koje se radi i pre prvih plodova. Razlog za to je postizanje pravilnog granjanja. Tokom prve tri godine, ovo košta 230 evra. Kasnije, od četvrte do šeste godine, kada leska rađa, cena je znatno viša – 1.145 evra. Od sedme godine proizvodnje, pa nadalje, ova cena će biti 1.385 evra.
Navodnjavanje se plaća 335 evra godišnje.
To znači da će upravljanje zasadom tokom prve godine koštati 1.375 evra. Tokom druge i treće godine, ovi troškovi će iznositi 5.090 evra, a od četvrte do šeste – 4.075. Od sedme godine pa nadalje, troškovi upravljanja zasadom iznosiće 4.560 evra.
Prema dostupnim informacijama na sajtovima za oglašavaje, ar plodnog zemljišta može da se kupi i za 70 evra, što je za površinu koju smo koristili kao primer, pet hektara – 35.000 evra.
Što se tiče ostalih ulaganja, većina njih je “jednom za svagda”, a postoje izuzeci kod kojih je potrebno ponovno ulaganje, ali tek nakon deset godina. Jedna od takvih stavki je ograđivanje parcele, što je u datom primeru trošak od 2.550 evra. Ponovno ulaganje biće potrebno za desetak godina, ali će tada ulog biti znatno niži – oko 640 evra.
Vetrobrani su sledeći trošak, koji će budućeg uzgajivača koštati oko 300 evra.
Sledi postavka izvora vode, poput bunara, vodovnodne mreže i sistema za navodnjavanje, što je ukupan trošak od 42.750 evra.
Za alatke, potrebno je još oko 500 evra. Tu su i traktori, koji se u proseku kreću od 20.000 do 70.000 evra. Međutim, postoji mogućnost iznajmljivanja, a naplata se vrši po danu korišćenja i u proseku iznosi 500 evra.
Dakle, u startu je potrebno uložiti više od 80.000 evra, ukoliko uzgajivač ima želju da se ozbiljno posveti ovom poslu. Ako odluči da kupi sopstvene traktore i ostale mašine, a ne da ih iznajmljuje, ovaj iznos može da bude daleko veći. Međutim, kako se veliki deo troškova ne ponavlja tokom godina, uloženo je i te kako moguće vratiti.
Prema mišljenjima stručnjaka, proizvodnja dovoljna za dalju prodaju počeće najčešće u petoj ili šestoj godini, što znači da je potrebno vreme da bi se uložen novac vratio.
Međutim, prosečan prinos po hektaru tada iznosi oko dve do tri tone lešnika. To znači da prinos na pet hektara iznosi od 10 do 15 tona.
Prosečna otkupna cena za kilogram lešnika je oko 400 dinara, što znači da će prihod od prodaje u petoj godini uzgoja biti od 35.000, pa i više od 50.000 evra.
Dakle, iako su na početku potrebna velika ulaganja, a na prvu zaradu treba čekati nekoliko godina, uloženo je ipak moguće vratiti. Prvi profit, u zavisnosti od toga koliko je uloženo na početku – da li su traktori jeftiniji ili skuplji, kupljeni ili iznajmljeni, najčešće dolazi nakon sedam godina uzgajanja, zavisno od toga koliko prinosa donesu sadnice.
