Miščević koja je ove nedelje imala je niz sastanaka u glavnom gradu Nemačke, rekla je da je Berlin „veoma zainteresovan za Srbiju, i ekonomski i bilateralno – kroz velike investicije, ogroman broj ljudi koji su zaposleni u nemačkim kompanijama, kroz bilateralnu pomoć koja je godišnje definitivno najveća kada se poredi sa svim ostalim državama“.
„Nemačka ulaže u Srbiju upravo zato što je vidi na evropskom putu i što razume taj evropski put“, ocenila je i dodala da je „Nemačka ujedno i uzor Srbiji u mnogim oblastima – od vladavine prava i medijskih sloboda, preko ekonomske snage i stabilnosti, pa do pitanja koja se odnose na zelenu tranziciju i energetsku diversifikaciju“.
Na pitanje kakvi su danas odnosi Beograda i Berlina i da li su lošiji otkako je u Nemačkoj na vlasti koalicija Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala, ministarka je odgovorila da ne misli da su se odnosi pokvarili, ali je ukazala da pitanja kao što je dijalog Srbije i Kosova, snažno oblikuju odnose Nemačke i Srbije.
„I to ne negativno, naprotiv… Fokus jeste sada na dijalogu, a druge oblasti, reforme, idu iza toga kao tema“, dodala je naglasivši da „nikako ne bi trebalo zaboraviti ni novu geostrategijsku situaciju nastalu zbog rata u Evropi, rata u Ukrajini, koji je takođe jedan od elemenata različitog stava između Srbije i Nemačke“.
Odgovarajući na pitanje zašto Srbija ne uvede sankcije Rusiji i tako se uskladi sa spoljnom politikom EU, ministarka naglašava da je to samo jedan od elemenata spoljne politike i podseća da Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine i osuđuje rusku agresiju.
„Uz EU, ali i uz druge države smo stali kada je donošen veliki broj rezolucija Generalne skupštine UN, Saveta Evrope, OEBS-a, UNESKO-a… Mi tu nismo neutralni. Mi smo u tom sukobu na strani svih onih koji vrlo ozbiljno posmatraju rat u Ukrajini, kao opasnost za bezbednost Evrope“, rekla je Miščević.
Dodala je da se i u Berlinu u razgovorima suočila s tim kritikama. „Objašnjavali smo da postoje razlozi (za neuvođenje sankcija) vezani za dijalog, za potpunu zavisnost od ruskog gasa i nafte. (…) I treća važna stvar, to je taj emotivni stav građana koji dobro znaju šta znači biti pod sankcijama“, dodala je.
Na pitanje o dijalogu Srbije i Kosova, Miščević je rekla da je „Srbija uvek za razgovor i dijalog, ali uz vrlo jasne ’crvene linije’: ‘ne’ priznavanju nezavisnosti i ‘ne’ članstvu u Ujedinjenim nacijama“.
U intervjuu za DW, ministarka za evropske integracije Tanja Miščević govorila je i o tome da li Srbija lobira protiv vizne liberalizacije za građane Kosova, kako odgovara kada se suoči sa kritikama na račun projekta „Otvoreni Balkan“ i šta je mogla čuti od hrvatskih zvaničnika kada je početkom januara bila u Zagrebu, na proslavi Božića u organizaciji Srpskog narodnog vijeća.
