Ukoliko se ta prognoza ispostavila tačnom, bila bi to treći naslabiji godišnji rast u toku tri decenije, posle dubokih recesija koje su bile rezultat globalne finansijske krize 2008. i pandemije 2020. godine.
Iako bi SAD ove godine mogle da izbegnu recesiju, Svetska banka predvidja da će američka ekonomija ostvariti rast od 0,5 odsto i da će slab rast na globalnom novou verovatno predstavljati još jednu prepreku za američke kompanije i potrošače, pored visokih cena i većih kamata.
Na SAD bi takodje mogli da utiču poremećaji u lancu snabdevanja ako nastavi da raste broj novih infekcija korona virusom ili se rat u Ukrajini pogorša.
Evropa, koja je dugo bila veliki izvoznik u Kinu, će verovatno osetiti slabljenje kineske ekonomije.
U saopštenju Svetske banke se navodi da će rastuće kamatne stope u razvijenim ekonomijama poput SAD i država u Evropi privući investicioni kapital iz siromašnijih zemalja koji bi mogao da utiče na domaće investicije.
Istovremeno će te visoke kamatne stope usporiti rast u razvijenim država tokom perida visokih cena zbog ruske invazije na Ukrajinu.
Uticaj globalnog pada posebno bi uticao na siromašnije države u oblastima kao što je Saharska Afrika, gde Svetska banka predvidja da će prihod po glavi stanovnika porasti za samo 1,2 odsto u 2023. i 2024. godini.
To bi bio tako mali rast da bi stope siromaštva mogle da porastu.
