Svakodnevni testovi mozga mogu otkriti koliko je vaš imuni sistem spreman za borbu protiv buduće virusne infekcije.
Studija koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Mičigenu (U-M) pokazala je da slab imunološki učinak ima tendenciju da ide ruku pod ruku sa periodima fluktuacije kognitivnih performansi.
Prvih nekoliko dana osmodnevne studije, tri puta dnevno, 18 učesnika je testiralo svoju pažnju, vreme reakcije i sposobnost prebacivanja između brojeva i simbola. Četvrtog dana studije, grupa je bila namerno izložena humanom rinovirusu (HRV), tipično odgovornom za običnu prehladu.
Tokom preostalih dana, učesnici su sami davali ispiranje nosa kako bi se izmerilo prisustvo i zapremina virusnih ćelija koje se oslobađaju.
Od volontera je takođe zatraženo da ocene svoje iskustvo sa osam simptoma, uključujući mrzlicu, kašalj, glavobolju, začepljenje nosa, curenje iz nosa, kijanje, bol u grlu i umor.
Na kraju krajeva, oni koji su izbacili najviše virusa i imali najgore simptome imali su tendenciju da pokazuju nedosledne kognitivne rezultate u danima koji su prethodili njihovoj bolesti.
„U početku nismo otkrili da kognitivna funkcija ima značajnu vezu sa podložnosti bolestima jer smo koristili sirove rezultate“, kaže istraživač bioinformatike Iaia Zhai iz U-M.
„Ali kasnije, kada smo gledali promene tokom vremena, otkrili smo da su varijacije u kognitivnim funkcijama usko povezane sa imunitetom i osetljivošću.“
Drugim rečima, jedan, jednokratni test verovatno nije dovoljan da se utvrdi stanje imunološkog sistema osobe. Trend kognitivnih performansi koji se meri danima, međutim, mogao bi biti ulaznica.
Autori studije priznaju da je malo verovatno da će većina ljudi polagati kognitivni test tri puta dnevno do kraja života. Ali njihovi rezultati su i dalje pokazali snagu čak i kada je uračunato samo pet testova – sve dok su počeli tri dana pre infekcije i barem jedan test dnevno.
U stvarnom svetu, osoba ne zna kada će sledeći put biti izložena virusu. To znači da bi moždani testovi mogli da predvide buduće imunološke reakcije, verovatno ih treba uzimati polu-redovno. Koliko redovno ostaje da se utvrdi.
Trenutna studija je mala i samo nagoveštava moguću vezu između kognitivne funkcije i zdravog imunološkog sistema. Potrebna su dalja istraživanja među većim kohortama da bi se potvrdili rezultati.
U prošlosti, naučnici koji su istraživali funkciju mozga i zdravlje oslanjali su se na sirove kognitivne rezultate. Ali nova istraživanja sugerišu da usponi i padovi moždanih testova sadrže više informacija nego bilo koji test sam po sebi.
Impresivna 19-godišnja studija, na primer, otkrila je da kada vreme reakcije neke osobe pokaže veću varijabilnost na testovima, ta osoba ima veći rizik od padova, neurodegenerativnih poremećaja i smrti.
Autori trenutne studije se nadaju da će jednog dana javnost moći lako da pristupi testovima mozga i da ih prati pomoću njihovih sopstvenih pametnih telefona.
Informacije o individualnoj brzini kucanja, tačnosti kucanja i vremenu spavanja, na primer, mogu se kombinovati sa testovima pažnje i pamćenja kako bi se bolje predvidelo kada su pod povećanim rizikom od teške bolesti.
Tada bi se mogle preduzeti mere predostrožnosti kako bi se smanjila njihova izloženost ili osigurala odbrana njihovog tela.
„Tradicionalne kliničke kognitivne procene koje posmatraju neobrađene rezultate u jednoj vremenskoj tački često ne daju pravu sliku zdravlja mozga“, objašnjava neuronaučnik P. Murali Doraisvami sa Univerziteta Djuk.
„Kod kuće, periodično kognitivno praćenje, putem digitalnih platformi za samotestiranje, je budućnost procene zdravlja mozga.“
