Novootkrivena kometa mogla bi da bude vidljiva golim okom dok prođe pored Zemlje i Sunca u narednim nedeljama, prvi put u 50.000 godina, rekli su astronomi.
Kometa je nazvana C/2022 E3 (ZTF) po Cvicki Transient Faciliti, koja ju je prvi put primetila kako prolazi pored Jupitera u martu prošle godine.
Nakon putovanja iz ledenih krajeva našeg Sunčevog sistema, najbliže će se Suncu približiti 12. januara i proći najbliže Zemlji 1. februara.
Biće to lako uočiti dobrim dvogledom, a verovatno čak i golim okom, pod uslovom da nebo nije previše osvetljeno gradskim svetlima ili Mesecom.
Kometa će „biti najsjajnija kada bude najbliža Zemlji“, rekao je za AFP Tomas Prins, profesor fizike na Kalifornijskom institutu za tehnologiju koji radi u objektu za prolazne pojave u Cviki.
Napravljena od leda i prašine i koja emituje zelenkastu auru, procenjuje se da kometa ima prečnik od oko kilometar, rekao je Nikolas Biver, astrofizičar iz Pariske opservatorije.
To je čini znatno manjom od NEOVISE, poslednje komete vidljive golim okom, koja je prošla Zemlju u martu 2020., i Hale-Boppa, koja je prošla 1997. sa prečnikom od oko 60 kilometara koji bi mogao da okonča život.
Ali najnovija poseta će se približiti Zemlji, što „možda nadoknadi činjenicu da nije mnogo velika“, rekao je Biver.
Dok će kometa biti najsjajnija kada prođe Zemlju početkom februara, puniji mesec bi mogao da otežava uočavanje.
Za severnu hemisferu, Biver je predložio poslednju nedelju januara, kada kometa prolazi između sazvežđa Malog i Velikog Ursa.
Mladi mesec tokom vikenda od 21. do 22. januara nudi dobru šansu za posmatrače zvezda, rekao je on.
„Mogli bismo dobiti i lepo iznenađenje i objekat bi mogao da bude duplo svetliji nego što se očekivalo“, dodao je Biver.
Prins je rekao da će još jedna prilika za lociranje komete na nebu doći 10. februara, kada prođe blizu Marsa.
Kometa je većinu svog života provela „najmanje 2.500 puta udaljenija nego što je Zemlja od Sunca“, rekao je Prins.
Biver je rekao da se veruje da kometa potiče iz Ortovog oblaka, teoretizovane ogromne sfere koja okružuje Sunčev sistem i koja je dom misterioznih ledenih objekata.
Poslednji put kada je kometa prošla Zemlju bilo je tokom perioda gornjeg paleolita, kada su neandertalci još lutali Zemljom.
Prins je rekao da se sledeća poseta komete unutrašnjem Sunčevom sistemu očekuje za narednih 50.000 godina.
Ali Biver je rekao da postoji mogućnost da nakon ove posete kometa bude „trajno izbačena iz Sunčevog sistema“.
Među onima koji pomno posmatraju biće i svemirski teleskop Džejms Veb. Međutim, neće snimati slike, već će proučavati sastav komete, rekao je Biver.
Što je kometa bliža Zemlji, teleskopima je lakše da izmere njen sastav „dok Sunce iskipi svoje spoljne slojeve“, rekao je Prins.
