Tajvan će produžiti obaveznu vojnu službu sa četiri meseca na godinu dana počevši od 2024. godine, rekao je predsednik Cai Ing-ven u utorak, dok se ostrvo na vlastitoj vlasti suočava sa vojnim, diplomatskim i trgovinskim pritiskom Kine.
Kina polaže pravo na Tajvan, koji se odvojio od kopna 1949. godine tokom građanskog rata. Decenijama stara pretnja invazije Kine na samoupravno ostrvo se zaoštrila otkako je Kina prekinula komunikaciju sa ostrvskom vladom nakon izbora Caija 2016. godine, koji je član Demokratske progresivne partije i kojeg Peking vidi kao zagovornika nezavisnosti .
Kineska narodnooslobodilačka armija je posebno pojačala svoje vojno uznemiravanje Tajvana, šaljući borbene avione i mornarička plovila ka Tajvanu skoro svakodnevno u poslednjih nekoliko godina. Kao odgovor, ostrvska vojska aktivno prati te pokrete, što često služi kao obuka za sopstveno vojno osoblje.
Duži vojni rok odnosi se na muškarce rođene posle 2005. godine, a počeće 1. januara 2024. Oni koji su rođeni pre 2005. će nastaviti da služe četiri meseca, ali po rekonstruisanom nastavnom planu i programu obuke koji ima za cilj jačanje rezervnih snaga ostrva.
„Niko ne želi rat“, rekao je Cai. „Ovo važi za vladu i narod Tajvana i globalnu zajednicu, ali mir ne dolazi s neba, a Tajvan je na prvoj liniji ekspanzije autoritarizma.
Plan postavlja Tajvan za povećanje svojih odbrambenih sposobnosti, ali ostaje da se vidi koliko će dobro ministarstvo odbrane sprovesti reforme, rekao je Arthur Zhin-Sheng Vang, stručnjak za odbranu na tajvanskom Centralnom policijskom univerzitetu.
Javnost je naširoko kritikovala trenutnu tajvansku vojnu obavezu u trajanju od 4 meseca kao da je prekratka i da ne pruža obuku koja je zapravo potrebna profesionalnim vojnicima. Vlada ga je smanjila sa godinu dana na četiri meseca 2017. dok je tranziciju vojske vršila u dobrovoljački korpus.
Od tajvanske vojske koja broji 188.000 ljudi, 90% su dobrovoljci, a 10% su muškarci koji odrađuju četiri meseca službe.
Anketa Tajvanske fondacije za javno mnjenje u decembru pokazala je da je među odraslim Tajvancima 73,2% reklo da bi podržalo jednogodišnji vojni rok. Ta podrška je bila preko partijskih linija, pokazalo je istraživanje, obuhvatajući Demokratsku progresivnu partiju i Nacionalističku partiju koja je više naklonjena Kini.
„Ovo je jedan od osnovnih koraka koji je trebalo da se uradi davno“, rekao je Pol Huang, naučni saradnik Tajvanske fondacije za javno mnjenje. Huang je rekla da je period implementacije 2024. godine, kada će Tajvan izabrati novog predsednika, značio da je Cai „prebacivala teret“ na svog naslednika.
Među najmlađom demografskom grupom od 20 do 24 godine, međutim, 37,2% je reklo da se protivi produženju vojnog roka, a samo 35,6% je reklo da bi podržalo produženje.
Peking je često koristio vojne vežbe da odgovori na poteze koje smatra da osporavaju svoje pretenzije na suverenitet. U avgustu je predsednica Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi posetila Tajvan, a Kina je odgovorila najvećim vojnim vežbama koje je održavala decenijama, jer je Pelosijevu posetu videla kao zvaničnu diplomatsku razmenu. Iako su SAD najveći nezvanični saveznik ostrva, dve vlade tehnički nemaju diplomatske odnose, pošto Vašington formalno ne priznaje Tajvan kao suverenu državu.
