Drevni i dobro očuvani skelet – potencijalno ostatak ritualnog žrtvovanja praktikovanog pre više od 5.000 godina – otkrili su arheolozi u Danskoj.
Istraživači ROMU, organizacije koja predstavlja 10 muzeja u Danskoj, vršili su iskopavanja na mestu planiranog stambenog razvoja u opštini Egedal, u blizini Kopenhagena.
Tokom njihovog istraživanja, Christian Dedenroth-Schou, jedan od članova tima, naišao je na butnu kost koja viri iz blata.
Nakon daljeg kopanja u zemlju, Dedenrot-Schou i njegove kolege su uspeli da pronađu skoro sve kosti sa obe noge, karlice i vilice.
Istraživači su shvatili da je to „močvarsko telo“ koje se odnosi na desetine obično muških tela pronađenih u močvarama u Evropi.
Tela često ostaju dobro netaknuta, uprkos tome što su stara hiljadama godina, kao rezultat nedostatka kiseonika i kiselog okruženja močvara koje otežava preživljavanje bakterija. Ovaj proces je takođe način na koji se treset formira od mahovine sfagnuma.
Jedno od najpoznatijih močvarnih tela, Tollund Man, takođe je pronađeno u Danskoj.
Skelet nije kompletan i nema „direktnih tragova žrtvovanja“, prema ROMU, ali arheolozi veruju da osoba iz močvare nije bila samo žrtva nepromišljenog ubistva, već planirane ritualne ceremonije.
Podrazumeva se da su močvare igrale značajnu ulogu za drevne ljude Severne Evrope zbog resursa koje su obezbedili i za koje se verovalo da su „kapija između sveta čovečanstva i sveta bogova“, navodi Nacionalni muzej Danske.
Otkopani ljudi iz močvare mogli su biti ponude bogovima između 4.300 pre nove ere i 600. pre nove ere – ili između neolita i gvozdenog doba.
Kremena sekira iz kamenog doba, ostaci životinjskih kostiju i keramika pronađeni su u blizini mesta skeleta pronađenog u Egedalu, što je navelo istraživače na zaključak da su predmeti možda ostavljeni kao deo rituala.
Emil Vinter Struve, vodeći arheolog ROMU-a, rekao je za LiveScience da sekira nikada nije korišćena, dajući verodostojnost teoriji da je sekira korišćena kao ponuda, a ne kao oružje za ubistvo.
„Pronalazak se uklapa u dokazanu tradiciju ritualnog sahranjivanja i predmeta, ljudi i životinja u močvaru. To je široko rađeno tokom antičkih vremena, a ovo je najverovatnije žrtva takvog rituala“, rekao je Struve u saopštenju za javnost .
„Prethodni nalazi pokazuju da je to područje na kome se odvijala obredna aktivnost.
Mnogo toga o skeletu – uključujući pol, gde je osoba živela i kada je osoba umrla – ostaje nepoznato.
Emil Struve, vođa iskopavanja, rekao je za LiveScience da postoje dokazi da je telo bilo iz neolita jer „tradicije ljudskih žrtava datiraju tako daleko“.
Lokacija je sada isušena, a arheolozi se nadaju da će koristiti DNK tehnologiju i obaviti temeljnije iskopavanje kako bi pronašli ostatak kostiju kada se zemlja odmrzne u proleće.
„Razmišljate o tome da li bi ta osoba bila srećna da bude pronađena ili bi radije počivala u miru“, rekao je Dedenrot-Šou u saopštenju za javnost, prevedenom sa danskog.
„Na kraju krajeva, mi ne znamo mnogo o njihovoj religiji. Možda narušavamo predstavu o zagrobnom životu. Ali u isto vreme, imamo važan zadatak da obezbedimo da ostaci čoveka ne budu samo iskopani bager i završiti u velikoj gomili prljavštine.“
