U intervjuu novinskoj agenciji Beta, Manč je rekao i da NATO poziva Rusiju da igra konstruktivnu ulogu na Zapadnom Balkanu, navodeći da ona „nažalost, redovno radi upravo suprotno“
Manč, koji će prisustvovati današnjoj ceremoniji primopredaje dužnosti šefa NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu, nije želeo da komentariše odnos Srbije prema Moskvi, odnosno odbijanje da joj uvede sankcije, a pozdravio je glasanja Srbije protiv Rusije u Ujedinjenim nacijama (UN).
„Na mom nivou, nivou koordinacije vojnih odnosa NATO-a i Srbije, mislim da rat u Ukrajini nema nikakve negativne posledice na našu sposobnost da komuniciramo i sarađujemo. Neću komentarisati političke odluke Srbije, ali reći ću da pozdravljamo podršku Srbije dvema rezolucijama Generalne skupštine UN kojima se osuđuje agresija Rusije protiv Ukrajine“, kazao je Manč.
Manč, koji će danas odvojeno razgovarati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i šefom diplomatije Ivicom Dačićem, naveo je da predstavnici NATO-a „redovno viđaju hakerske aktivnosti, dezinformacije, zastrašivanje i druge destabilišuće aktivnosti“ Rusije na Zapadnom Balkanu.
„Prošle godine su Rusija i Kina radile zajedno u UN kako bi podrivale ciljeve međunarodne zajednice da se produži misija Evropske unije Altea (u Bosni i Hercegovini). Ovo je samo još jedan primer sve štetnijeg uticaja Rusije i Kine na Zapadnom Balkanu“, dodao je zvaničnik NATO-a.
Manč je rekao da je predsednik Rusije Vladimir Putin „napravio velike strateške greške“ i dodao da je „u potpunosti potcenio odlučnost ukrajinskog naroda da brani svoju zemlju, svoje domove i porodice“, ali i jedinstvo NATO-a i partnera alijanse.
On je kazao da NATO „u potpunosti poštuje suvereno pravo svake zemlje da bira sopstvene političke i bezbednosne aranžmane“ i da poziva Rusiju da čini isto jer je reč o „osnovnom načelu evropske bezbednosti na koje su se svi obavezali, uključujući Moskvu“.
„Pozdravljamo naše blisko partnerstvo sa Srbijom. Možemo imati jake odnose sa našim partnerima, kao što imamo sa Austrijom i Švajcarskom, a da oni ne postanu članice. U potpunosti poštujemo njihovu odluku da se ne učlane u NATO, isto kao što poštujemo odluke drugih da se učlane“, naveo je.
Dodao je da NATO veruje da dugotrajno partnerstvo sa Srbijom, zasnovano na političkom dijalogu i praktičnoj saradnji, doprinosi jačanju obostrano korisnog odnosa dve strane, kao i jačanju stabilnosti širom regiona.
Manč je rekao da NATO vojna kancelarija za vezu u Beogradu „posvećeno radi na promociji i širenju“ partnerstva NATO-a sa Srbijom i istakao vođstvo njenog dosadašnjeg šefa, brigadnog generala Antonela Mesenija Zanitija (Antonello Messenio Zanitti) u svakodnevnom kontaktu sa civilnim i vojnim partnerima iz Srbije.
„Uopšteno gledano, rad naše Vojne kancelarije za vezu je bio presudan za unapređenje odnosa NATO-a i Srbije i dalji rast našeg partnerstva“, kazao je Manč i dodao da se dugotrajno partnerstvo dve strane mora posmatrati prema postignutim rezultatima.
Naveo je da političke i vojne konsultacije postoje na različitim nivoima, uključujući Sedište NATO-a u Briselu, Savezničku komandu za operacije/Vrhovnu komandu savezničkih snaga u Evropi u Monsu i Komandu združenih snaga NATO-a u Napulju, kao i kroz direktnu komunikaciju načelnika Generalštaba Vojske Srbije i mirovne misije NATO-a na Kosovu (Kfor).
Manč je rekao da se praktična saradnja Srbije i NATO-a odvija u oblastima koje najviše doprinose bezbednosnim interesima i potrebama Srbije, kao i tamo gde NATO kao organizacija „pruža dodatnu vrednost“.
„Na primer, radili smo zajedno kako bismo bili spremniji za vanredne situacije poput poplava i šumskih požara. Takođe pomažemo Srbiji na reformama njenih bezbednosnih snaga i institucija. NATO obučava srpske vojnike za mirovne misije, i uložili smo milione evra kako bismo pomogli Srbiji da uništi stotine tona zastarele municije“, kazao je Manč.
Naveo je da NATO, uz to, ima i dugu naučnu saradnju sa Srbijom kroz program alijanse Nauka za mir i bezbednost, uključujući u oblastima energetske i ekološke bezbednosti, borbe protiv terorizma i sajber odbrane, i dodao da su dve strane takođe radile zajedno na obuci iračkih vojnih lekara.
Ukazao je da su NATO, kao i članice i partneri alijanse, zemljama Zapadnog Balkana pružali medicinsku pomoć od ključnog značaja za ublažavanje širenja korona virusa, navodeći da je veliki deo podrške pružan kroz Evroatlantski centar za koordinaciju odgovora na vanredne situacije, glavni mehanizam NATO-a za odgovor na civilne vanredne situacije.
„Uz to, aktivno smo pratili kampanje dezinformacija i propagande državnih i nedržavnih aktera, koji su pokušavali da seju razdor, podrivaju naše demokratije i sposobnost da delujemo. Protiv lažnih narativa smo se borili uz pomoć činjenica, naših vrednosti i konkretnih mera, koje su prikazale spremnost i solidarnost NATO-a. Takođe smo bliže sarađivali sa drugim međunarodnim akterima“, rekao je Manč.
Naveo je da su te dezinformacije usmerene protiv međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, da se NATO „aktivno bori protiv ruskih dezinformacija kroz objašnjavanje toga šta radi i davanje istinitih izjava“, i dodao da će alijansa nastaviti to da radi i kroz obraćanje srpskom stanovništvu, kako putem medija, tako i kroz druge oblike dijaloga i angažovanja.
Manč je rekao da misija Kfor pažljivo prati situaciju na severu Kosova i dodao da je „u potpunosti sposobna i spremna da osigura bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve zajednice svuda na Kosovu, u skladu sa mandatom zasnovanim na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999. godine“.
„Od oktobra pojačavamo naše prisustvo, između ostalog dodavanjem snaga, kao i patrolama na severu Kosova ove nedelje. Očekujemo od svih aktera da budu u bliskoj koordinaciji sa misijom Kfor i da se suzdržavaju od provokativnih demonstracija sile, radi očuvanja bezbednosti svih zajednica“, kazao je Manč.
Upitan da oceni bezbednosnu situaciju u Bosni i Hercegovini, Manč je ukazao da su se članice NATO-a na junskom samitu u Madridu dogovorile da povećaju „nivo političke i praktične podrške partnerima koji su pod rizikom ruske agresije, među kojima je i BiH“.
„Ministri spoljnih poslova NATO-a sastali su se sa ministrom spoljnih poslova Bosne i Hercegovine u novembru u Bukureštu, što je jasan znak političke podrške. Oni su razgovarali o zajedničkim bezbednosnim pitanjima, kao i načinima jačanja naše saradnje. Saveznici NATO-a su se dogovorili da povećaju nivo podrške prilagođene BiH, koja uključuje izgradnju kapaciteta, reforme i obuku za unapređenje institucija u oblasti bezbednosti i odbrane“, naveo je Manč.
