Sporazum UN o prirodi predložio je nedeljne pozive da se zaštiti najmanje 30 odsto planete do 2030. i traži od bogatih zemalja da ulože 30 milijardi dolara godišnje pomoći zemljama u razvoju da spasu svoje ekosisteme.
Preopterećeni pregovori u potrazi za sporazumom o spasavanju vrsta i ekosistema od kojih zavisi život došli su do vrhunca kada je predsedavajuća samita Kina predstavila dugo očekivani kompromisni tekst.
Planirajući akciju za narednu deceniju kako bi se preokrenulo uništenje za koje naučnici kažu da preti milion vrsta, predlog je pozvao bogate zemlje da povećaju finansijsku pomoć svetu u razvoju na 20 milijardi dolara godišnje do 2025. godine, što će porasti na 30 milijardi dolara godišnje do 2030. godine.
Takođe je pozvao zemlje da „osiguraju i omoguće da do 2030. godine najmanje 30 odsto kopnenih, unutrašnjih voda, obalnih i morskih područja“ bude efikasno očuvano i upravljano.
Tekst uključuje jezik koji štiti prava domorodačkog naroda kao upravitelja svoje zemlje, što je ključni zahtev aktivista.
Kompromisni tekst su u velikoj meri pozdravili zaštitnici prirode, ali još uvek treba da se usaglasi sa 196 potpisnica Konvencije o biološkoj raznovrsnosti pre nego što bude finalizovan.
Rizik od povlačenja
Otvarajući pregovore u Montrealu, šef UN Antonio Gutereš upozorio je da je čovečanstvo postalo „oružje masovnog izumiranja“ i pozvao strane da sklope „mirovni pakt sa prirodom“.
Sastanak COP15 održava se u Kanadi zbog strogih kineskih pravila o COVID-u.
Delegati su počeli da ispituju nacrt sporazuma baš kada je u Kataru počelo Svetsko prvenstvo u fudbalu između Francuske i Argentine.
Plenarna sednica zakazana je za nedelju uveče kada će zemlje imati priliku da odobre sporazum. Međutim, pregovori u proteklih 10 dana bili su spori i posmatrači su upozorili da bi pregovori, koji bi trebalo da se završe u ponedeljak, mogli da prekinu.
„Nacrt završnog dokumenta kineskog predsedništva je hrabar“, rekla je nemačka ministarka životne sredine Štefi Lemke. „Čuvajući prirodu, štitimo sebe.
„Uključujući cilj za zaštitu i očuvanje najmanje 30 odsto svetskih zemalja i okeana, nacrt teksta predstavlja najveću posvećenost očuvanju okeana i zemljišta u istoriji“, rekao je Brajan O’Donel iz Kampanje za prirodu.
Ali takođe je postojala zabrinutost da su neke oblasti teksta razvodnjene.
Džordžina Čendler, iz britanskog Kraljevskog društva za zaštitu ptica, rekla je da je zabrinuta zbog nedostatka numeričkih „prekretnica“ za obnavljanje ekosistema do 2050. godine.
„Mi u suštini ne merimo napredak do 28 godina, što je ludilo“, rekla je ona.
Spor o finansiranju
Još jedno veliko sporno pitanje je mehanizam finansiranja.
Zemlje u razvoju, na čelu sa Brazilom, tražile su stvaranje novog fonda koji bi signalizirao posvećenost Globalnog severa tom cilju. Ali nacrt teksta umesto toga predlaže kompromis: „poverilački fond“ u okviru postojećeg Globalnog fonda za životnu sredinu.
Posmatrači su upozorili da konferencija COP15 rizikuje kolaps jer su se zemlje prepirale oko toga koliko bi bogati svet trebalo da plati za finansiranje tih napora, pri čemu su zemlje u razvoju u jednom trenutku napustile pregovore.
Međutim, kineski ministar životne sredine Huang Runćiu rekao je u subotu da je „veoma uveren“ u konsenzus, a njegov kanadski kolega Stiven Gilbo rekao je da je postignut „ogroman napredak“.
Više od 20 ciljeva takođe uključuje smanjenje subvencija za poljoprivredu destruktivnih po životnu sredinu, traženje od preduzeća da procene i izveštavaju o svojim uticajima na biodiverzitet, i suočavanje sa pošasti invazivnih vrsta.
Ali pitanje koliko novca će bogate zemlje poslati u svet u razvoju, gde se nalazi najveći deo biodiverziteta planete, bio je najveći problem.
Zemlje sa nižim prihodima ističu da su se razvijene zemlje obogatile iskorišćavanjem svojih prirodnih resursa i stoga bi trebalo da budu dobro plaćene da zaštite svoje.
Trenutni finansijski tokovi u svet u razvoju procenjuju se na oko 10 milijardi dolara godišnje.
Nekoliko zemalja je nedavno preuzelo nove obaveze. Evropska unija je izdvojila sedam milijardi evra (7,4 milijarde dolara) za period do 2027. godine, duplo više od prethodnog obećanja.
