Kada nam se pokažu dve opcije, naše oči imaju tendenciju da prelete sa jedne na drugu i nazad nekoliko puta dok razmatramo prednosti i nedostatke svake od njih.
Istraživači sa Univerziteta Džons Hopkins u SAD otkrili su da brzina kojom naše oči skaču između opcija odaje naše istinske preferencije i predviđa konačnu odluku koju ćemo doneti.
Ovaj brzi pokret očiju – nazvan sakada – je ono što vam omogućava da čitate; vaš fokus naglo prelazi sa reči na reč, nakratko se fiksirajući na neke reči pre nego što pređete na konstruisanje značenja iz bloka teksta.
Sakade, koje se dešavaju u roku od nekoliko stotina milisekundi, su takođe ono što se dešava tokom sna brzim pokretom očiju (REM).
„Za razliku od vaših ruku ili nogu, brzina pokreta očiju je skoro potpuno nevoljna“, kaže Kolin Korbiš, mašinski inženjer na Univerzitetu Kolorado Boulder i glavni autor studije. „To je mnogo direktnije merenje ovih nesvesnih procesa koji se dešavaju u vašem mozgu.“
Da bi proverili da li su naše oči prozor u naš um, istraživači su regrutovali 22 učesnika studije i naterali ih da hodaju na traci za trčanje. Predstavljen im je izbor između dve postavke na traci za trčanje: kratka šetnja uz strmin ili duža šetnja po ravnom.
Pratili su pokrete očiju pomoću kamere velike brzine dok je učesnicima trebalo nekoliko sekundi da razmotre simboličke prikaze svojih opcija.
„U početku su sakade za bilo koju opciju bile podjednako snažne“, kaže Alaa Ahmed, mašinski inženjer i stariji autor studije. „Onda, kako je vreme prolazilo, ta snaga se povećavala, a još brže se povećavala za opciju koju su na kraju izabrali.
Kada su istraživači ponudili izbor između dve opcije trake za trčanje gde je jedna bila mnogo napornija od druge, brzina očiju učesnika je imala tendenciju da se poveća kada se bacaju u pravcu lakše opcije, naglašavajući njihov stepen preferencije.
„Otkrili smo pristupačno merenje koje će vam reći, za samo nekoliko sekundi, ne samo šta više volite, već i koliko to više volite“, kaže Ahmed.
Oni kojima je trebalo kraće vreme da se odluče imali su brže pokrete očiju. Oni su možda impulsivniji ljudi za koje istraživači sumnjaju.
Brzi pokreti očiju su prestali kada su učesnici doneli konačnu odluku, što sugeriše da su oči zauzete prikupljanjem informacija kao načinom odlučivanja između dve alternative.
Neuroni u prednjem očnom polju i parijetalnom korteksu, koji prima senzorne informacije u mozgu, pojačavaju aktivnost kada su ljudi uključeni u aktivnosti donošenja odluka. Kada se u našem mozgu uspostavi sklonost, čini se da poništava potiskivanje regiona koji kontroliše pokrete očiju, koji se zove superiorni kolikulus. Ovo omogućava povećanje brzine oka, spekulišu istraživači.
„Očitavanje ovog procesa donošenja odluka u realnom vremenu obično zahteva invazivne elektrode postavljene u mozak. Ova promenljiva koja se lakše meri otvara mnogo mogućnosti“, rekao je Korbiš.
