Više izlazak napolje tokom dana može dovesti do lakšeg uspavljivanja tokom noći, prema novoj studiji koja je otkrila vezu između godišnjih doba i promena u obrascima spavanja.
Dok je studija pokazala da je broj sati sna tokom leta, jeseni, zime i proleća bio sličan, u zimskim mesecima učesnici istraživanja su odlazili na spavanje kasnije uveče i budili se kasnije ujutru.
U skladu sa ranijim istraživanjima, tim koji stoji iza nove studije smatra da manje izlaganje svetlosti tokom dana može biti odgovorno za promene u našem telesnom satu koje onda znače da smo manje spremni za spavanje kada dođe noć.
„Naša tela imaju prirodni cirkadijalni sat koji nam govori kada da spavamo noću“, kaže biolog Horacio de la Iglesija sa Univerziteta Vašington (UV) u Sijetlu.
„Ako ne budete dovoljno izloženi svetlosti tokom dana kada je Sunce napolju, to odlaže vaš sat i pomera početak sna noću.
U studiji je učestvovalo 507 studenata osnovnih studija UV, a podaci su prikupljeni između 2015. i 2018. putem monitora na zglobu. Monitori su merili i aktivnost spavanja i izloženost učesnika svetlosti.
Tokom zime, učenici su odlazili na spavanje u proseku 35 minuta kasnije, a budili su se u proseku 27 minuta kasnije nego tokom leta.
Brojevi su bili pomalo iznenađujući s obzirom na veliku geografsku širinu Sijetla; leti ima dosta prirodnog dnevnog svetla koje možete iskoristiti za večernje aktivnosti.
Istraživači sugerišu da izloženost svetlosti ima različite uticaje na cirkadijalni sat u različito doba dana. Veća je verovatnoća da ćete svetlost tokom dana naterati da zaspite ranije, dok će svetlost noću – možda iz veštačkih izvora – pomeriti taj tajming, što znači da će vaše telo biti pospano tek kasnije.
Analiza podataka je otkrila da je svaki sat dnevnog izlaganja svetlosti, čak i u oblačnim danima, pomerao cirkadijalne faze učenika unapred za oko 30 minuta. Međutim, svaki sat večernjeg svetla pomerao je ove faze unazad za oko 15 minuta.
„To je taj efekat guranje i povlačenje“, kaže de la Iglesija. „Ovde smo otkrili da budući da učenici nisu bili dovoljno izloženi dnevnom svetlu zimi, njihovi cirkadijalni satovi su kasnili u poređenju sa letom.
Na sve nas u određenoj meri utiču naši cirkadijalni ritmovi, koji se odvijaju u ciklusu od približno 24 sata. Na rad ovog sata mogu uticati naše godine, ishrana i upotreba tehnologije.
Ova nova studija pokazuje da izlaganje svetlosti tokom dana i noći takođe ima uticaj, pri čemu veštačko svetlo igra ulogu još od pronalaska električne sijalice. Naše aktivnosti više nisu ograničene dnevnim satima kao što su nekada bile.
A nalazi, naravno, prevazilaze studente. Bez obzira na naše godine ili način života, više izlaganja prirodnom svetlu tokom dana može biti ključno za održavanje naših cirkadijalnih faza stabilnijim – i odlazak u krevet u isto vreme svake noći.
„Mnogi od nas žive u gradovima i mestima sa puno veštačkog svetla i načinom života koji nas drži u zatvorenom tokom dana“, kaže de la Iglesija.
„Ova studija pokazuje da moramo da izađemo napolje – čak i na kratko, a posebno ujutru – da bismo bili izloženi prirodnom svetlu. Uveče, minimizirajte vreme pred ekranom i veštačko osvetljenje kako bi nam pomogli da zaspimo.
