Osnovna ocena u usvojenom tekstu ostaje da je napredak Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji zaustavljen, uz ključne probleme u oblasti demokratije, vladavine prava, medijskih sloboda, izbornih uslova i odnosa sa Kosovom. Ovaj tekst, posle kompromisnih amandmana, proširen je nizom novih kritika, konkretnih događaja i preciznijih zahteva prema vlastima u Srbiji i Evropskoj komisiji.
U odnosu na prvi nacrt, verzija usaglašena na AFET-u ne ublažava kritike, već ih dodatno pooštrava. U tekstu se naglašava da je proces pristupanja EU zasnovan na zaslugama, ali i „reverzibilan“, kao i da Srbija mora ne samo da usvaja reforme, već da ih u potpunosti sprovodi. Posebno se ističe da jaz između zakonskog usklađivanja i stvarne primene nastavlja da podriva napredak Srbije.
Izveštaj konstatuje da je Srbija ostvarila ograničen ili nikakav napredak u ispunjavanju merila za članstvo u mnogim pregovaračkim poglavljima. Takođe, obaveze iz non-pejpera iz novembra 2024. godine, povezane sa otvaranjem Klastera 3, ostaju u velikoj meri neispunjene. Od Evropske komisije se traži da se svako značajno nazadovanje Srbije na EU putu odrazi na tempo i obim finansijske podrške.
U delu o demokratiji, usaglašeni tekst konstatuje produbljivanje političke krize u Srbiji u kontekstu masovnih protesta koji traju od novembra 2024. godine. Protesti se opisuju kao reakcija građana i studenata na sistemsku korupciju i nedostatak odgovornosti i transparentnosti. U tekstu se takođe navodi nalaz misije Evropskog parlamenta koja je boravila u Srbiji, prema kojem su ključni faktori krize rastuća polarizacija i oslabljeno poverenje u institucije.
Izveštaj je znatno proširen u delu o izborima, gde se pored poziva na slobodne i fer izbore naglašava potreba za zaustavljanjem pritisaka na birače i sprečavanjem zloupotrebe javnih resursa. Posebno se osuđuje atmosfera tokom lokalnih izbora održanih 29. marta 2026. godine, uz navode o nasilnim incidentima i pretnjama.
U delu o osnovnim slobodama, izveštaj navodi da su mirni demonstranti, studenti, aktivisti i novinari bili izloženi represivnim merama. Traže se hitne i nepristrasne istrage svih navoda o nepotrebnoj upotrebi sile. Takođe, osuđuje se nasilje neformalnih grupa koje deluju nekažnjeno i napadaju demonstrante.
Nova verzija uvodi i posebne delove o digitalnom nadzoru, uključujući izveštaje o korišćenju špijunskog softvera protiv aktivista i novinara. U oblasti medija, Evropski parlament osuđuje pogoršanje uslova za rad novinara i najlošiji rezultat Srbije na Svetskom indeksu slobode medija za 2025. godinu. U delu o spoljnoj politici, kritikuju se veze Srbije sa Rusijom i Kinom, kao i vojna saradnja sa Rusijom.
