Strukturalni rasizam ima ne samo psihosocijalne već i biološke posledice. Pokazalo se da diskriminacija doprinosi mentalnim i fizičkim poremećajima, uključujući gojaznost, depresiju i zavisnost, ali biološki putevi od društvenog iskustva do njegovog uticaja na telo ostaju nepoznati. Nova studija ispituje ulogu sistema mikrobioma mozga i creva (BGM) u zdravstvenim problemima povezanim sa diskriminacijom.
Dosadašnja istraživanja o diskriminaciji i bolestima ukazivala su na osovinu hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda, koja reguliše stres, ali su autori želeli da prošire njihov obim. Nedavne studije su otkrile da BGM takođe veoma reaguje na stresna iskustva. Disregulacija BGM-a je povezana sa upalom i dugoročnim zdravstvenim problemima koji su rezultat signalizacije imunoloških ćelija, neurona i hormona koji povezuju naša iskustva sa našim zdravljem.
Nova studija, koju su vodili Tien S. Dong, MD, Ph.D., i Gilbert C. Gee, Ph.D., sa UCLA, testira hipotezu da diskriminacija utiče na centralni i enterički nervni sistem, čime se menja dvosmerna signalizacija između mozga i crevnog mikrobioma posredovanog upalom.
Prepoznajući da su prošla istraživanja koja su istraživala diskriminaciju i bolesti pretežno upoređivala crne i bele pojedince, autori su istraživali više rasnih i etničkih grupa. Studija je uključila 154 odrasle osobe u zajednici Los Anđelesa koji su sami prijavili svoju rasu ili etničku pripadnost kao azijski Amerikanci, crnci, hispanoamerikanci ili belci. Učesnici su popunili upitnike za procenu iskustava diskriminacije.
Učesnici svih etničkih i rasnih pripadnosti prijavili su iskustva diskriminacije, iako su prijavili različite razloge za diskriminaciju, u rasponu od rase preko pola do starosti. „Ovi različiti razlozi bili su povezani sa različitim promenama u sistemu BGM kod različitih rasnih i etničkih grupa“, objašnjava dr Dong.
Istraživači su prikupili podatke o funkcionalnoj magnetnoj rezonanciji kako bi procenili vezu između diskriminacije i povezanosti mozga. Takođe su prikupili uzorke krvi za merenje inflamatornih markera i fekalnih uzoraka kako bi procenili mikrobnu populaciju i njene metabolite. Zajedno, ove metrike su korišćene za procenu promena BGM-a u vezi sa diskriminacijom i psiholoških varijabli, uz kontrolu pola, starosti, indeksa telesne mase i ishrane.
„Naše istraživanje sugeriše da za crne i latinoameričke pojedince diskriminacija dovodi do promena koje uključuju povećanu sistemsku upalu“, objasnio je dr Dong. „Za azijske pojedince, obrasci sugerišu [da] mogući odgovori na diskriminaciju uključuju somatizaciju, ili proizvodnju višestrukih medicinskih simptoma bez vidljivog poznatog uzroka. Među belim pojedincima, diskriminacija je bila povezana sa anksioznošću, ali ne i sa upalom. Ali isto tako važno, za kod svih rasa, diskriminacija je takođe imala povećanje emocionalnog uzbuđenja i limbičkih regiona mozga, koji su povezani sa odgovorom na stres u borbi ili bekstvu. Takođe smo videli porast proinflamatornih mikroba kao što je Prevotella copri.“
Džon Kristal, MD, urednik Biološke psihijatrije, rekao je: „Ova nova studija baca svetlo na širok uticaj izloženosti rasizmu na emocije, aktivnost mozga, markere upale u krvi i sastav crevnog mikrobioma. Ne bismo bili iznenađeni saznanjem da izloženost rasizmu utiče na to kako se osećamo i kako se nosimo sa ovom izloženošću i drugim životnim stresovima. Međutim, ova studija ide dalje da bi istakla obrasce odgovora mozga na rasizam i druge faktore koji utiču na fizičko zdravlje, uključujući vrste bakterija rastu u crevima i nivoima upale u telu. To su faktori koji utiču na mnoge procese bolesti u telu.“
Rad sugeriše da diskriminacija proizvodi efekte specifične za grupu na određene biološke puteve, pružajući prvi korak ka razumevanju kako društvene nejednakosti postaju iskustva celog tela.
