Sjedinjene Države grade svoju budućnost na erodirajućim temeljima.
Na Srednjem zapadu, jednom od najproduktivnijih poljoprivrednih regiona na svetu, istraživači su izračunali da je trenutna erozija zemljišta i do hiljadu puta veća nego pre uspona moderne poljoprivrede.
To je mnogo, mnogo više gubitka tla nego što bi trebalo dozvoliti prema onome što Ministarstvo poljoprivrede SAD (USDA) kaže da je održivo u svojim smernicama za upravljanje zemljištem.
„Prvi put znamo kolike su prirodne stope erozije na Srednjem zapadu“, kaže geolog Kerolajn Kvorjer, koja je završila istraživanje u okviru svoje magistarske teze na Univerzitetu Masačusets (UMass) Amherst.
„I pošto sada znamo stopu erozije pre evro-američkog poravnanja, možemo tačno da vidimo koliko je moderna poljoprivreda ubrzala proces.
Studija je zasnovana na prisustvu retkog elementa poznatog kao berilijum-10, koji su Kuarier i kolege otkrili u gornjem sloju tla 14 autohtonih prerija širom Srednjeg zapada SAD koje nisu bile uznemirene poljoprivredom.
Berilijum-10 se uglavnom formira u Zemljinoj atmosferi kada kosmički zraci sa Mlečnog puta probiju našu planetu. Jednom kada završi u gornjem sloju tla, njegov poluživot može otkriti stope erozije tokom hiljada ili čak miliona godina.
Pre moderne poljoprivrede, prosečne stope erozije u prerijama u Ajovi, Minesoti, Južnoj Dakoti, Nebraski i Kanzasu bile su oko 0,04 milimetra godišnje, otkrili su Kuarier i kolege. To je bio slučaj koji se proteže do poslednjeg ledenog doba, pre oko 12.000 godina.
Ali situacija se promenila. Prethodna merenja na poljoprivrednim poljima u blizini proučavanih autohtonih prerija pokazuju da ove kultivisane površine gube gornji sloj zemlje daleko većim stopama – hiljadu puta brže na nekim lokacijama.
Trenutna pravila održivosti USDA zasnovana su na ideji da gornji sloj zemlje na Srednjem zapadu može izdržati samo milimetar erozije tla svake godine.
Ali ispostavilo se da je ovaj „osnovni“ nivo erozije 25 puta veći od prosečnih stopa erozije pre poljoprivrede koje su izračunali Kuarier i kolege. Drugim rečima, erozija koju USDA smatra „podnošljivom“ za ove lokacije je daleko, daleko iznad stope prirodne erozije, prema ovim poslednjim podacima.
Ovo je zabrinjavajuće jer, ovom brzinom, američki gornji sloj jednostavno nije u stanju da se oporavi; nestaje brže nego što može da se akumulira. Kao rezultat toga, svake godine sve više nestaje.
Ranije 2022., neki od istih istraživača na UMass Amherst otkrili su da su poljoprivredna polja na Srednjem zapadu izgubila u proseku 2 milimetra zemlje godišnje od evroameričkog naseljavanja. To je ekvivalentno oko 57,6 milijardi metričkih tona gornjeg sloja tla izgubljenog za otprilike 160 godina.
To je ekvivalentno oko 57,6 milijardi metričkih tona gornjeg sloja tla.
Sada kada znamo iz njihove najnovije studije da su stope prirodne erozije na Srednjem zapadu zapravo bile daleko sporije od ranijih procena, to sugeriše da su posledice obrade tla brzinom kojom smo danas još gore nego što su naučnici cenili.
Brzo propadanje srednjeg zapada SAD ugrožava buduću poljoprivrednu proizvodnju i dragocena staništa.
U vreme klimatske krize, očuvanje zdravlja gornjeg sloja tla naše planete je važnije nego ikad.
Svet trenutno uzgaja 95 odsto svoje hrane u ovom gornjem sloju zemlje, a nedavno su Ujedinjene nacije (UN) upozorile da ako ne počnemo da čuvamo tlo naše planete, svet je na pravom putu da pretrpi gubitak biodiverziteta, široko rasprostranjeno oštećenje infrastrukture , a moguće i raseljavanje čitavih ljudskih zajednica.
Zemljište je takođe važan način za isisavanje viška ugljenika iz atmosfere. Efekti klimatskih promena mogli bi biti još gori bez ovog prirodnog ponora ugljenika.
To je mnogo loših vesti, ali dobra vest je da još nije kasno da se preduzme nešto. Smanjenje naših trenutnih stopa erozije moguće je uz prava rešenja.
„Postoje poljoprivredne prakse, kao što je poljoprivreda bez obrade, koje znamo kako da uradimo i znamo da u velikoj meri smanjujemo eroziju“, kaže Kuarier.
Međutim, sadnja useva bez obrade je samo jedan primer održive poljoprivrede. Bolji drenažni sistemi mogu da smanje efekte erozije vode dok ostavljaju biljni pokrivač umesto da ga spaljuju na kraju sezone, takođe mogu pomoći da gornji sloj tla dalje izdrži vremenske prilike.
Ranije ove godine, stručnjaci iz UN-a upozorili su da bi 90 odsto Zemljinog gornjeg sloja zemlje moglo biti u opasnosti od erozije do 2050. Za oporavak samo nekoliko centimetara tog tla u prirodnim uslovima biće potrebno hiljade godina.