Bajdenova administracija rekla je Vrhovnom sudu SAD da kompanije društvenih medija u nekim slučajevima mogu biti smatrane odgovornim za promovisanje štetnog govora, delimično se priklonivši porodici koja namerava da tuži Alphabetovu kompaniju Google zbog terorističkog napada.
U podnesku Vrhovnog suda u sredu uveče, Ministarstvo pravde je tvrdilo da veb stranice društvenih medija treba da budu odgovorne za neke od načina na koje njihovi algoritmi odlučuju koji će sadržaj staviti pred korisnike.
Slučaj, koji će verovatno biti pokrenut početkom sledeće godine, vrti se oko porodice Nohemija Gonzalesa, 23-godišnjeg državljanina SAD kojeg je ISIS ubio u Parizu u novembru 2015. Njena porodica tvrdi da je Jutjub, čiji je vlasnik Gugl, prekršio Zakona o borbi protiv terorizma jer su njegovi algoritmi preporučili sadržaje koji se odnose na ISIS.
Ministarstvo pravde nije stalo na stranu Gonzalesa. Umesto toga, vlada je tvrdila da bi porodica trebalo da dobije još jednu pukotinu pred saveznim apelacionim sudom koji je odbacio tužbu protiv Gugla. Vlada je rekla da kompanije društvenih medija ne bi trebalo da budu odgovorne samo zato što su dozvolile objavljivanje sadržaja ili zato što ga nisu uklonile.
Slučaj bi mogao da suzi tumačenje u zemlji člana 230 Zakona o pristojnosti u komunikaciji, cenjenog štita od odgovornosti tehnološke industrije koji štiti platforme društvenih medija od toga da budu odgovorne za sadržaj koji generišu korisnici.
„Statut ne zabranjuje tužbe zasnovane na navodnim ciljanim preporukama IouTube-a za sadržaj ISIS-a“, napisao je vršilac dužnosti generalnog tužioca SAD Brajan Flečer.
Koalicija od 26 država i Vašington, DC takođe su podneli tužbu u ime Gonzalesa, tvrdeći da su sudovi ohrabrili previše široko tumačenje člana 230. Tvrdili su da ih statut trenutno sprečava da sprovode državne zakone kada kriminalci rade na mreži.
Kongres je dugo raspravljao o tome da li reformisati Odeljak 230, koji je prvobitno usvojen 1996. pre nego što je savremeni internet počeo da dominira svakodnevnim životom. Zakonodavci sa obe strane su tvrdili da je ogroman imunitet omogućio kompanijama društvenih medija da donose uredničke odluke koje utiču na milijarde ljudi bez posledica. Ali Kongres se borio da stvori i usvoji dvopartijsko zakonodavstvo po tom pitanju, ostavljajući pitanje onlajn govora sudovima.
Većina sudija Vrhovnog suda nije dala nikakve javne izjave o svojim stavovima o članu 230 – osim sudije Klarensa Tomasa, koji je prošle godine rekao da bi sud trebalo da razmotri tretiranje društvenih medija kao javnih komunalnih preduzeća. To bi omogućilo vladi da stvori mnogo agresivniji regulatorni režim oko kompanija kao što su Meta Platforms Inc., Tvitter Inc. i IouTube.
Slučaj Gugl protiv Gonzalesa već je privukao pažnju nekih senatora na Kapitol Hilu. Republikanski senatori Ted Kruz iz Teksasa i Džoš Houli iz Misurija podneli su izveštaje u prilog reformi Odeljka 230, koji se već dugo suočava sa gnevom konzervativaca koji se nadaju da će kazniti kompanije društvenih medija zbog navodnog cenzurisanja konzervativnog sadržaja.
Gugl je tvrdio da bi sužavanje Odeljka 230 moglo otežati njima i drugim platformama društvenih medija uklanjanje terorističkog sadržaja.
„Tokom godina, Jutjub je ulagao u tehnologiju, timove i politike kako bi identifikovao i uklonio ekstremistički sadržaj“, rekao je portparol Gugla Hose Kastaneda. „Redovno sarađujemo sa organima za sprovođenje zakona, drugim platformama i civilnim društvom na razmeni obaveštajnih podataka i najboljih praksi. Podrivanje Odeljka 230 bi otežalo, a ne olakšalo borbu protiv štetnog sadržaja – što bi internet učinilo manje bezbednim i manje korisnim za sve nas. “
Ministarstvo pravde stalo je na stranu Tvitera i Gugla u odvojenom predmetu Vrhovnog suda koji je uključivao društvene medije ove nedelje. U predmetu Tviter protiv Mehijera Taamneha je pitanje da li je Tviter prekršio Zakon o borbi protiv terorizma time što nije sproveo politiku protiv proterorističkog sadržaja na svojoj platformi. Flečer je u podnesku u utorak uveče tvrdio da Taamnehova porodica nije uspela da dokaže da je Tviter namerno „pomagao i podržavao“ terorizam.
