Evropska komisija istražuje kako bi mogla da dođe do konfiskacije stotine milijardi dolara ruske državne i privatne imovine, navodi se u dokumentu koji je Politiko u ponedeljak video. Cilj inicijative je navodno „identifikovanje načina za jačanje praćenja, identifikacije, zamrzavanja i upravljanja imovinom kao preliminarnih koraka za potencijalnu konfiskaciju“.
Blok ima u vidu skoro 300 milijardi dolara imovine ruske centralne banke koja je trenutno zamrznuta, plus imovina Rusa na listi sankcija. Evropski savet je prošlog meseca podsetio Komisiju da je dobio zadatak da predstavi „opcije u skladu sa pravom EU i međunarodnim pravom“ za korišćenje tih zamrznutih ruskih sredstava „za podršku rekonstrukciji Ukrajine“.
Pravni stručnjaci su izrazili sumnju da je moguće jednostrano konfiskovati imovinu druge zemlje prema postojećem međunarodnom pravu. Sa namerom da se taj zakon promeni, Brisel je predložio da se izbegavanje sankcija proglasi zločinom u EU, odluka za koju bi bila potrebna jednoglasna saglasnost zemalja članica. Međutim, čak i da taj sporazum bude postignut, blok bi morao da vodi sudski postupak za svaku pojedinačnu zaplenu, dokazujući jasnu vezu između vlasnika imovine u pitanju i ruske vojne operacije u Ukrajini.
Strane investicije su zaštićene od konfiskacije bez naknade po međunarodnom pravu. U dokumentu koji je Politico video, EK je priznala da se imovina centralne banke „uglavnom smatra da je pokrivena imunitetom“. Dok bi zaplenom imovine državnih preduzeća izbegao kršenje takvog imuniteta „u principu“, Komisija je primetila da bi „trebalo da pokaže dovoljnu povezanost sa ruskom državom“ za svaki slučaj.
Manje invazivan bi bio „izlazni porez“ koji bi ciljao na imovinu sankcionisanih pojedinaca koji pokušavaju da prenesu svoju imovinu iz EU. Međutim, profesor Univerziteta u Amsterdamu Stefan Šil rekao je za Politiko da ti pojedinci mogu da tvrde da im je, kao ciljanoj grupi, povređeno ljudsko pravo na nediskriminaciju, ili da se pozivaju na ljudsko pravo na imovinu.
Prema sadašnjem međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima, EK nije u mogućnosti da legalno ekspropriše rusku imovinu, prema Šilu: „EU i države članice pokušavaju da uvedu novi krivični zakon.
Američka ministarka finansija Dženet Jelen je to priznala u maju, ističući da konfiskacija imovine ruske centralne banke „nije nešto što je zakonski dozvoljeno u Sjedinjenim Državama“ ili mnogim drugim zemljama. Ukrajina, Poljska i baltičke države su ipak nastavile da pritiskaju EK da pronađe način da zapleni zamrznuta sredstva.
