Današnji pokušaj NASA-e da lansira misiju Artemis I je prošao uspešno. Orbitalno vozilo bez posade će biti poslato na misiju u blizinu Meseca.
Vozilo je prošlo sve etape leta prema planu, počevši sa odvajanjem od tla velikim motorima na čvrsto gorivo, koji su se uspešno odvojili nakon ubrzavanja rakete do više od 3000 km/h. U četvrtom minutu leta, nakon dodatnog ubrzanja od više od 5000 km/h, glavni motori su potiskivali raketu punom snagom. Sedam minuta nakon uzletanja raketa je već putovala brzinom većom od 19000 km/h. Prvi put, Nasa SLS raketa i NASA Orion lete zajedno.
U ovom trenutku Artemis I se našao u orbiti Zemlje, spreman za odvajanje Oriona i kriogenskog motor od glavnog motora, kako bi letelica mogla da nastavi svoj put do ispunjenja misije orbitiranja oko Meseca.
Ni ovoga puta nije sve išlo glatko. Problemi pred poletanje su doveli do hitnih popravki koje su stavile misiju neizvesnu poziciju.
Sat vremena pre lansiranja je otkriven i izolovan problem u vezi sa punjenjem jednog stepena rakete gorivom. To je prouzrokovalo zaustavljanje punjenja rezervoara koji su bili uključeni, a NASA je rasporedila „crvenu posadu“ – grupu osoblja specijalno obučenog da vrši popravke dok je raketa napunjena pogonskim gorivom. Zategnuli su neke matice i vijke na raketi u nadi da će zaustaviti curenje.
Taj posao je završen nešto pre 23 sata i operacije punjenja goriva su nastavljene.
Nedugo zatim je Eastern Range, ogranak vojske koji podržava NASA-u pružanjem vremenske prognoze i drugih podataka, rekao da se jedan od njenih radara pokvario, navodi Nail. Problem je bio neispravan eternet prekidač, dodao je, i trebalo bi oko 70 minuta da se ispravi. Problem je morao biti rešen pre poletanja, da bi Eastern Range dao zeleno svetlo za nastavak lansiranja.
Pokušaj lansiranja započeo je samo nekoliko dana nakon što je uragan Nikol prošao kroz Floridu, donoseći vetrove preko 150 kilometara na sat (87 čvorova) u područje lansirne platforme. Kada je postalo jasno da će oluja prerasti u pretnju, nije bilo dovoljno vremena da se raketa vrati unutra, saopštila je svemirska agencija.
Prema NASA-i, raketa je pretrpela samo manja oštećenja, uključujući traku od 3 metra koja se olabavila na svemirskoj letelici Orion. Tehničari su takođe proveravali električnu vezu na takozvanom pupčanom jarbolu za rep, strukturi od 10 metara visine koja se povezuje sa motorom rakete dok se nalazi na lansirnoj platformi.
Misija ARTEMIS I
Artemis 1 je NASA označila kao istraživačku misiju 1 (EM-1) 2012. godine, sa planiranim poletanjem 2017. kao prvi let Space Launch sistema i drugi probni let bez posade višenamenskog vozila za posadu Orion U početnim planovima za EM-1, Orion je trebalo da izvrši cirkumlunarnu putanju tokom sedmodnevne misije. Otprilike u septembru 2011., SLS-ovo prvo lansiranje je odloženo sa pre kraja 2016. na 2017. godine. Ovo je bilo prvo od najmanje petnaest odlaganja.
U januaru 2013. objavljeno je da će servisni modul letelice Orion izgraditi Evropska svemirska agencija. Nazvan je Evropski servisni modul. Sredinom novembra 2014. počela je izgradnja jezgre SLS-a u NASA-inom objektu Michoud Assembli Faciliti (MAF). U januaru 2015. NASA i Lokid Martin objavili su da će primarna struktura u svemirskoj letelici Orion koja se koristi na Artemis 1 biti do 25% lakša u odnosu na prethodnu (EFT-1). Ovo bi se postiglo smanjenjem broja konusnih panela sa šest (EFT-1) na tri (EM-1), smanjenjem ukupnog broja zavarenih spojeva sa 19 na 7, uz uštedu dodatne mase materijala šava. Ostale uštede bi bile zbog revizije različitih komponenti i ožičenja. Za Artemis 1, svemirska letelica Orion je opremljena kompletnim sistemom za održavanje života i sedištima za posadu, iako će putovati bez posade.
Prvobitno, verzija SLS korišćena u prvoj, drugoj i trećoj misiji će koristiti SLS-ov Exploration Upper Stage, međutim, zbog ekstremnih kašnjenja faze, NASA je u aprilu 2018. odlučila da pređe sa Bloka 1B na manje snaž Blok 1 SLS za ove tri misije. Umesto toga, od četvrte misije SLS-a pa nadalje, koristiće se Exploration Upper Stage. U februaru 2017, NASA je istražila lansiranje sa posadom kao prvi SLS let. Imao bi posadu od dva astronauta i vreme leta bi bilo kraće od verzije bez posade. Međutim, nakon višemesečne studije izvodljivosti, NASA je odbacila predlog, navodeći troškove kao primarno pitanje, i nastavila sa planom da se prva SLS misija leti bez posade.
U martu 2019. tadašnji administrator NASA-e Jim Bridenstine predložio je premeštanje svemirske letelice Orion sa SLS na komercijalne rakete, bilo Falcon Heavi ili Delta IV Heavi, kako bi se uskladio sa rasporedom. Misija bi zahtevala dva lansiranja: jedno za postavljanje svemirske letelice Orion u orbitu oko Zemlje, a drugo sa gornjim stepenom. Njih dvoje bi tada pristali dok bi bili u Zemljinoj orbiti, a gornji stepen bi se upalio da bi Orion poslao na Mesec. Ideja je na kraju odbačena. Jedan izazov sa ovom opcijom bi bio izvođenje tog pristajanja, jer Orion neće nositi mehanizam za pristajanje sve do Artemide 3. Koncept je odložen sredinom 2019. godine, zbog zaključka druge studije da bi to dodatno odložilo misiju.
