Poseta od četvrtka do nedelje događa se tri godine nakon njegovog istorijskog putovanja u Ujedinjene Arapske Emirate 2019, gde je potpisao muslimansko-kršćanski manifest za mir.
Međutim, neke organizacije za ljudska prava sada se nadaju da će papa izvršiti pritisak na bahreinskog sunitskog vođu, kralja Hamada bin Isu Al-Kalifu, da zaustavi represiju nad šijitskim muslimanima u zemlji.
Osamdesetpetogodišnji papa je za vreme svog pontifikata stavio kontakte s muslimanima na listu prioriteta.
Posetio je Egipat 2017. i Irak prošle godine, obećavši, kako podseća agencija AFP, međuverski dijalog s vodećim muslimanskim čelnicima.
U petak papa u Bahreinu planira da se sastane sa najvišim autoritetom sunitskog islama šeikom Ahmedom al-Tajebom, velikim imamom prestižne kairske džamije Al-Azhar koja je jedan od najvažnijih centara za proučavanje islama.
Oni su potpisali zajednički dokument u Abu Dabiju u februaru 2019. kojim se obavezuju na međuverski suživot između hrišćana i muslimana.
Papa će se takođe sastati s Muslimanskim većem starijih sa sedištem u Abu Dabiju. Na dnevnom redu ćebiti muslimanske zajednice na zapadu, humanitarne krize, klimatska pitanja, kao i odnosi muslimana i hrišćana.