KIJEV – Predsednik Vladimir Putin rekao je da su ruski udari na ukrajinsku infrastrukturu i odluka da se zamrzne učešće u programu za izvoz žitarica u Crnom moru odgovor na napad dronom na flotu Moskve na Krimu za koji je okrivio Ukrajinu, preneo je Rojters.
Putin je na konferenciji za novinare u ponedeljak rekao da su ukrajinske bespilotne letelice koristile iste pomorske koridore kojima su prolazili brodovi za žitarice u skladu sa sporazumom uz posredovanje UN.
Kijev nije preuzeo odgovornost za napad i negira da je koristio bezbednosni koridor programa žitarica u vojne svrhe. Ujedinjene nacije su saopštile da nijedan brod sa žitaricama nije koristio Crnomorski put u subotu kada je Rusija saopštila da su napadnuti njeni brodovi na Krimu.
U međuvremenu, na 250. dan rata koji je počeo od ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, ruski projektili su padali širom zemlje. Eksplozije su odjeknule u Kijevu, bacajući crni dim u nebo.
Ruske snage su u ponedeljak granatirale infrastrukturu u najmanje šest ukrajinskih regiona, saopštio je Generalštab Oružanih snaga Ukrajine u saopštenju na Fejsbuku.
„To nije sve što smo mogli da uradimo“, rekao je Putin na televizijskoj konferenciji za novinare, ukazujući da bi moglo da usledi još akcija.
Ukrajinski zvaničnici rekli su da je pogođena energetska infrastruktura, uključujući brane hidroelektrana, što je prekinulo snabdevanje strujom, toplotom i vodom.
Oleh Sinehubov, guverner severoistočne oblasti Harkov, rekao je na Telegramu da je oko 140.000 stanovnika ostalo bez struje nakon napada, uključujući oko 50.000 stanovnika grada Harkova, drugog po veličini grada u Ukrajini.
Ukrajinska vojska saopštila je da je oborila 44 od 50 ruskih projektila. Ali štrajkovi su ostavili 80% Kijeva bez tekuće vode, saopštile su vlasti. Ukrajinska policija saopštila je da je 13 osoba povređeno u poslednjim napadima.
U protekle tri nedelje Rusija je napala ukrajinsku civilnu infrastrukturu koristeći skupe rakete dugog dometa i jeftine „dronove samoubice“ iranske proizvodnje koji lete na metu i detoniraju.
Ukrajinski premijer Denis Šmihal rekao je da je 18 ciljeva, uglavnom energetske infrastrukture, pogođeno u ponedeljak u raketnim i bespilotnim udarima na 10 ukrajinskih regiona.
Moskva je u subotu najavila suspenziju svoje uloge u programu žitarica nakon što je optužila Ukrajinu da koristi vazdušne i pomorske bespilotne letelice za gađanje plovila u Sevastopoljskom zalivu. Sugeriše se da je jedan od dronova možda lansiran sa civilnog broda iznajmljenog za izvoz hrane iz ukrajinskih luka.
„Ukrajina mora da garantuje da neće biti pretnji civilnim brodovima ili ruskim brodovima za snabdevanje“, rekao je Putin u ponedeljak, napominjući da je Rusija, prema uslovima sporazuma o žitu, odgovorna za obezbeđenje bezbednosti.
Zvaničnici Ukrajine i UN rekli su da je 12 brodova koji su prevozili žito isplovilo iz ukrajinskih luka u ponedeljak uprkos potezu Moskve. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da će njegova zemlja nastaviti da sprovodi program, koji je uz posredovanje Ujedinjenih nacija i Turske u julu imao za cilj da ublaži glad u svetu.
„Razumemo šta nudimo svetu. Nudimo stabilnost na tržištu proizvodnje hrane“, rekao je Zelenski na konferenciji za novinare. Ranije je rekao da Moskva „ucenjuje svet glađu“. Rusija poriče da je to njen cilj.
Američki Stejt department saopštio je u ponedeljak da su cene hrane porasle zbog neizvesnosti oko sporazuma o crnomorskom žitu i da ruska suspenzija njenog učešća ima „neposredan, štetan” uticaj na globalnu bezbednost hrane.
Vest da se Moskva povlači iz sporazuma izazvala je rast globalnih cena pšenice za više od 5 odsto u ponedeljak ujutro.
Ipak, kontinuirani tok izvoza žitarica iz ukrajinskih luka ukazuje na to da je nova svetska kriza hrane za sada sprečena.
Ukrajina i Rusija su među najvećim svetskim izvoznicima hrane. Već tri meseca sporazum koji podržavaju UN garantovao je da ukrajinski izvoz može da stigne do tržišta, ukidajući rusku de fakto blokadu.
Među brodovima koji su isplovili u ponedeljak bio je i jedan koji je angažovao Svetski program za hranu UN da doveze 40.000 tona žitarica u Afriku pogođenu sušom.
Takođe u ponedeljak, rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je Moskva završila delimičnu vojnu mobilizaciju koju je Putin najavio u septembru i da neće biti izdata dodatna obaveštenja o pozivu.
Putin je 21. septembra najavio prvu mobilizaciju Rusije od Drugog svetskog rata, jednu u nizu eskalacionih mera kao odgovor na ukrajinske dobitke na bojnom polju.
Ministar odbrane Šojgu je tada rekao da će biti angažovano oko 300.000 dodatnog osoblja. Ali mobilizacija je išla haotično i hiljade su pobegle iz Rusije da bi izbegle regrutaciju.
