Dvanaest godina rata, gladi, siromaštva i korone u zemlji gde je mnogo toga porušeno. Sada Siriji preti iduća katastrofa – već sedmicama se kolera širi na severu zemlje, posebno u području Alepa, Idliba i Hasake, piše „ Dojče vele „.
Prvi slučaj prijavljen je početkom septembra, a do danas je, prema navodima Karitasa, zabeleženo barem 15.000 slučajeva. Umrlo je više od šezdeset ljudi.
Zaraza se prenela na pogranične oblasti Libana, sve do glavnog grada Bejruta. Slučajeva ima i u susednom Iraku.
Kolera je surova bakterijska infekcija crevnog trakta koja vodi teškom prolivu, povraćanju, dehidrataciji. Zaraza se često prenosi zagađenom vodom za piće. „Veoma je zarazna bolest i brzo može prerasti u epidemiju“, kaže Lusija Ringto koja je medicinska savetnica za Siriju u organizaciji „Lekari bez granica“.
Kurdske autonomne oblasti ne severu Sirije zajedno sa „Lekarima bez granica“ organizuju ambulante. Karitas učestvuje u informisanju građana i obezbeđuje tablete za dezinfekciju vode. Karitas sarađuje i sa sirijskim režimom koji kontroliše Alepo.
Angela Gertner, referentkinja za Siriju u Karitasu, priča da su delovi Alepa i dalje strašno razoreni i da nema svuda vode za piće ili struje. Taj grad je bio u rukama raznih pobunjeničkih grupa, a kasnije na meti žestokih vazdušnih udara Asadovog režima i Rusije.
„Cene pojedinih namirnica su se u poslednje dve godine upetostručile. Ljudi oskudevaju. Jedva da ima pristupa ispravnoj vodi za piće. Zato mnogi posežu za nesigurnim zalihama vode ili kupuju zagađeno povrće“, kaže Gertner.
Poreklo sadašnjeg talasa kolere mnogi vide u reci Eufrat. Mnoga naselja povlače vodu direktno iz reke ili njenih kanala, bez prečišćavanja.
Unicef procenjuje da je tokom rata u Siriji uništeno dve trećine postrojenja za prečišćavanje vode, polovima crpnih stanica i trećina vodotornjeva. U stambenim četvrtima često ne funkcioniše ni kanalizacija.
„Čitave otpadne vode samo tako odlaze u Eufrat“, kaže Angela Gertner.
Sagovornice DW pominju i tursku okupaciju severoistoka Sirije – tamo je važno postrojenje za preradu vode kojim se snabdeva grad Hasaka. Ali, Turci jedva da još puštaju vodu za stanovništvo te se mnogi okreću nesigurnoj vodi iz bunara.
Posebno dramatično je na severozapadu zemlje gde su kampovi za interno raseljene. Tamo još uvek mnogi ljudi dele tesne šatore, i žive u očajnim higijenskim uslovima gde je čista voda prava dragocenost. Region kontroliše jedna radikalna islamistička paravojska proistekla iz fronta Al Nusra. Unicef je u tom području uspostavio 26 stanica za lečenje kolere.
Kolera se mahom jednostavno leči ukoliko se prepozna na vreme i ako ima lekara sa potrebnom opremom. U suprotnom, u roku od nekoliko sati može se umreti od dehidratacije.
„Zdravstveni sistem u Siriji praktično ne postoji, posebno u regionima koji su bili teško pogođeni ratom. Kad se pojave slučajevi kolere, ljudi teško da imaju mogućnosti da budu brzo medicinski zbrinuti“, kaže Gertner.
Manjka i vakcina protiv kolere. Svetska zdravstvena organizacija je zato preporučila da ljudi dobijaju jednu umesto dve doze, kako bi bilo više za sve. EU je opredelila 700.000 evra za suzbijanje zaraze u Siriji.
Ali ljudi na terenu kažu da bi pravo rešenje bila jedino valjana obnova razorene zemlje. O tome nema dogovora između Rusije i Zapada.
„Hitna pomoć koja sada stiže ne omogućava obnovu postrojenja za prečišćavanje ili kanalizacija. Treba nam infrastruktura kako bi ljudi mogli da izgrade egzistenciju, a ne da se guraju oko humanitarnog lonca koji postaje sve manji“, zaključuje Gertner.
