Zvaničnici Zapadnog Balkana i Evropske unije saglasili su se u Berlinu o merama za zauzdavanje ilegalnih migracija na „Balkanskoj ruti“, a najvažnije su harmonizacija vizne politike zapadnobalkanske šestorke sa standardima EU i suzbijanje krijumčarenja ljudi, saopštilo je nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova, prenela je Beta.
Na sastanku ministara unutrašnjih polova u okviru Berlinskog procesa u četvrtak je postignuti dogovor o efikasnoj zaštiti granica uz podršku evropske agencije Fronteks i o procedurama za vraćanje u matične zemlje izbeglica koje nemaju pravni osnov za boravak u EU.
Ministri i zvaničnici su se okupili u Berlinu na poziv nemačke ministarke unutrašnjih poslova Nensi Fezer, kako bi razgovarali o suzbijanju ilegalnih migracija balkanskom rutom i borbi protiv i organizovanog kriminala.
„Evropa zajednički snosi odgovornost da zaustavi ilegalne ulaske da bismo mogli i dalje da pomažemo ljudima kojima je hitno potrebna naša podrška,“ rekla je Fezer.
„Želimo da štitimo ljude koji zbog ratova i političkog progona dolaze kod nas. Mi ostajemo verni svojoj humanitarnoj odgovornosti“, rekla je Fezer. Istovremeno, kako je rekla, evropski partneri su odlučni da spreče ilegalne migracije.
„Nijedan čovek ne treba da se upušta u bekstvo opasnim rutama i dovodi svoj život u opasnost, a da zatim nema perspektivu da ostane u Evropi“, dodala je ministarka.
Ona je rekla da je na sastanku, uz dogovor o migracijama, postignuta i saglasnost da svi evropski partneri žele da dodatno intenziviraju saradnju sa svim zemljama Zapadnog Balkana u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. „To će poboljšati bezbednosnu situaciju ne samo tamo, nego i u EU i šire“, rekla je Fezer.
Na skup u Berlinu bili su pozvani ministri unutrašnjih poslova ili drugi resorni zvaničnici Austrije, Bugarske, Francuske, Grčke, Hrvatske, Italije, Poljske, Slovenije, Češke i Velike Britanije, kao i predstavnci Zapadnog Balkana Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije.
Učestvovali su i predstavnici Evropske unije, uključujući i komesarku za unutrašnje poslove Ilvu Johanson, kao i zvaničnici međunarodnih organizacija.
Takozvani Berlinski proces je format godišnjih sastanaka koji je nemačka vlada, u vreme kancelarke Angele Merkel, inicirala 2014. godine kada je u Berlinu održana Konferencija o Zapadnom Balkanu.
Cilj procesa je da ubrza saradnju sa šest zemalja Zapadnog Balkana i integraciju tog regiona u EU. Inicijativa se uglavnom fokusira na rešavanje bilateralnih i internih problema u regionu i unapređenje privredne saradnje koja bi bila temelj održivog razvoja regiona.
U okviru Berlinskog procesa svake godine se održavaju samit i niz pratećih sastanaka.
Ove godine je, pored sastanka ministara unutrašnjih poslova 20. oktobra, za danas je planiran sastanak šefova diplomatija zemalja učesnica, a za 24. oktobar ministara energetike. Samit šefova država ili vlada Berlinskog procesa održaće se 3. novembra u Berlinu.
