VAŠINGTON – Bela kuća je u sredu predstavila dugo odlaganu nacionalnu bezbednosnu strategiju koja nastoji da obuzda kineski uspon, istovremeno ponovo naglašavajući važnost saradnje sa saveznicima u rešavanju izazova sa kojima se suočavaju demokratske nacije, prenosi Rojters.
Dokument od 48 stranica, koji je odložen zbog ruske invazije na Ukrajinu, ne uključuje velike promene u razmišljanju i ne uvodi nikakve nove spoljnopolitičke doktrine. Umesto toga, naglašava stav da je američko vođstvo ključ za prevazilaženje globalnih pretnji poput klimatskih promena i porasta autoritarnosti.
Čak i nakon ruske invazije, Kina predstavlja najznačajniji izazov za globalni poredak i Sjedinjene Države moraju pobediti u ekonomskoj trci u naoružanju sa supersilom ako se nadaju da će zadržati svoj globalni uticaj, kaže se u strategiji.
„Narodna Republika Kina gaji nameru i, sve više, kapacitet da preoblikuje međunarodni poredak u korist onog koji naginje globalno polje igranja u svoju korist, čak i dok Sjedinjene Države ostaju posvećene odgovornom upravljanju konkurencijom između naših zemalja, “, rekao je savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan izlažući politiku.
Rekao je da Vašington mora da upravlja odnosima s Kinom dok se suočava sa transnacionalnim izazovima, uključujući klimatske promene, nesigurnost hrane, zarazne bolesti, terorizam, energetsku tranziciju i inflaciju.
Kineska ambasada u Vašingtonu nije odmah odgovorila na zahtev za komentar.
Bajden tek treba da reši neke ključne spoljnopolitičke debate, uključujući carine na kinesku robu koje je uspostavio njegov prethodnik Donald Tramp, a koje su koštale američke uvoznike milijarde, i suočava se sa novim koje su dovele do velikog olakšanja akcijama Rusije, uključujući kršenje odnosa sa dugogodišnjim saveznikom Saudijskom Arabijom. oslanjanje Arabije i Indije na rusku energiju.
Salivan je ove nedelje ponovio komentare Bajdena da SAD „preispituju“ svoj odnos sa Saudijskom Arabijom nakon što je OPEK+ prošle nedelje najavio da će smanjiti svoj cilj proizvodnje nafte zbog prigovora SAD.
Danijel Rasel, najviši američki diplomata za istočnu Aziju pod bivšim predsednikom Barakom Obamom, rekao je da je strategija u skladu sa Bajdenovim navedenim prioritetima domaće obnove, jačanja saveza i demokratskih institucija i balansiranja saradnje i konkurencije.
„Međutim, tokom svog 21-mesečnog perioda trudnoće, strategija se jasno pomerila tako da stavi ogroman naglasak na konkurenciju sa Kinom“, rekao je on, napominjući da, iako se obavezuje da će izbegavati gledanje na svet isključivo kroz prizmu strateškog takmičenja, „konkurencija sa Kinom ispunjava svako poglavlje.“
Rasel je rekao da se list obavezao da će izgraditi najširu koaliciju nacija za rešavanje globalnih izazova, ali bi to bilo teško uraditi bez Kine i nema naznaka kako bi se takva saradnja mogla obezbediti.
Usamljena referenca u dokumentu na Severnu Koreju podvlači ograničene mogućnosti SAD da obuzdaju svoje nuklearne i raketne programe.
Ovo je bilo zapanjujuće, rekao je Rasel, „ne samo zato što tako brzo prolazi pored uporne i egzistencijalne pretnje, već i zato što strategiju uokviruje kao ‘traženje održive diplomatije ka denuklearizaciji’, kada je Severna Koreja tako ubedljivo pokazala svoje potpuno odbijanje pregovora .“
Administracija je trebalo da pošalje strategiju Kongresu kada je podnela svoj predlog budžeta 28. marta.
Predsednik Senatskog komiteta za oružane snage Džek Rid pozdravio je oslobađanje i napomenuo da ono „prepoznaje da moramo da modernizujemo i ojačamo našu vojsku“.
„To će zahtevati pametna ulaganja u platforme i opremu, brz razvoj i integraciju najsavremenijih tehnologija“, rekao je demokrata sa Roud Ajlenda, dodajući da se raduje što će Pentagon objaviti neklasifikovanu verziju Nacionalne strategije odbrane.
Saliven je rekao da je ukrajinska kriza odložila, ali da nije „fundamentalno promenila“ Bajdenov pristup spoljnoj politici.
Međutim, dodao je: „Verujem da živom bojom predstavlja ključne elemente našeg pristupa – naglasak na saveznicima, važnost jačanja ruke demokratskog sveta, zalaganje za sugrađane demokratije i demokratske vrednosti.