KIJEV/BRISEL – Generalna skupština Ujedinjenih nacija u velikoj meri je osudila pokušaj ruske aneksije četiri ukrajinske oblasti, dok su saveznici Kijeva pružili dodatnu vojnu pomoć nakon intenzivnih ruskih raketnih udara, preonsi Rojters.
U Njujorku, tri četvrtine 193-člane Generalne skupštine – 143 zemlje – glasale su u sredu za rezoluciju kojom se taj potez Moskve naziva nezakonitim, produbljujući međunarodnu izolaciju Rusije.
Samo četiri zemlje pridružile su se Rusiji u glasanju protiv rezolucije – Sirija, Nikaragva, Severna Koreja i Belorusija. Trideset pet zemalja je bilo uzdržano od glasanja, uključujući i strateškog partnera Rusije Kinu, dok ostale nisu glasale.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je na Tviteru da je „zahvalan 143 države koje su podržale istorijsku rezoluciju #UNGA… pokušaj aneksije (Rusije) je bezvredan“.
U Briselu se više od 50 zapadnih zemalja sastalo da obećaju veću vojnu pomoć Ukrajini, posebno oružje protivvazdušne odbrane, nakon teških uzvratnih udara ove nedelje koje je naredio ruski predsednik Vladimir Putin kao odgovor na eksploziju na mostu na Krimu.
Obećanja saveznika uključuju najavu Francuske da će isporučiti radare i sisteme protivvazdušne odbrane Ukrajini u narednim nedeljama. Kanada je rekla da će obezbediti artiljerijske metke i zimsku odeću između ostalog.
Na sastanku Kontakt grupe za odbranu Ukrajine u Briselu, američki ministar odbrane Lojd Ostin rekao je da su najnoviji napadi Rusije ogolili njenu „zlobustost i okrutnost“ od invazije na Ukrajinu 24. februara. Najmanje 26 ljudi je ubijeno od ponedeljka u ruskim raketnim napadima širom Ukrajine.
Ukrajina je pomerila zamah od septembra uz izuzetan napredak, ali će joj trebati više pomoći, rekao je on. „…Učinićemo sve što možemo da osiguramo da imaju ono što je potrebno da budu efikasni“, rekao je Ostin novinarima.
Od napada u ponedeljak, Nemačka je poslala prvi od četiri sistema PVO IRIS-T SLM, dok je Vašington rekao da će ubrzati isporuku obećanog NASAMS sistema PVO.
Zelenski je rekao da će povećana pomoć ojačati kontraofanzivu.
„Što više pomoći Ukrajina sada dobije, pre ćemo završiti ruski rat“, rekao je Zelenski u video snimku na forumu tokom godišnjih sastanaka Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Vašingtonu.
Moskva je u septembru proglasila aneksiju četiri delimično okupirana regiona u Ukrajini – Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja – nakon što je organizovala, kako je nazvala, referendume. Ukrajina i saveznici proglasili su glasanje nezakonitim i prinudnim.
Glasanje u Generalnoj skupštini usledilo je posle veta Rusije prošlog meseca na sličnu rezoluciju u 15-članom Savetu bezbednosti.
Ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja rekao je u Generalnoj skupštini uoči glasanja da je rezolucija „politizovana i otvoreno provokativna“, dodajući da bi „mogla da uništi sve napore u korist diplomatskog rešenja krize“.
Potezi Ujedinjenih nacija odražavaju ono što se dogodilo 2014. nakon što je Rusija anektirala ukrajinski Krim. Generalna skupština je potom usvojila rezoluciju kojom se referendum proglašava nevažećim sa 100 glasova za, 11 protiv i 58 uzdržanih.
Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje lobirale su uoči glasanja u sredu. Osvojili su na desetine glasova više nego u poređenju sa rezultatom iz 2014. i poboljšali su u odnosu na 141 zemlju koja je glasala da osudi Rusiju i zahteva od nje da povuče svoje trupe iz Ukrajine u roku od nedelju dana od njene invazije.
Sirene za vazdušni napad oglasile su se u delovima Ukrajine treći dan u sredu. Ukrajinski guverner delimično okupirane Donjecke pokrajine rekao je da je sedam osoba poginulo u ruskom granatiranju pijace u gradu Avdijevka na liniji fronta. Rojters nije bio u mogućnosti da proveri izveštaje sa ratišta.
Bilo je izveštaja o nekim granatiranjem na drugim mestima, ali nema znakova napada širom zemlje u prethodna dva dana. Papa Franja osudio je bombaške napade, deo onoga što je nazvao „uraganom nasilja“.
Ukrajinska vojska saopštila je da su njene snage konsolidovale kontrolu nad nekoliko naselja koje su ponovo zauzele ruske trupe na zapadnoj obali reke Dnjepar, u blizini grada Berislava koji je okupirao Rusiju u oblasti Herson.
Generalni sekretar NATO transatlantske alijanse Jens Stoltenberg rekao je da su ruski raketni napadi znak slabosti. Rusija zapravo gubi na bojnom polju“, rekao je Stoltenberg.
Pošto su njegove snage izgubile tlo od septembra, Putin je intenzivirao sukob, naredivši pozivanje stotina hiljada rezervista, proglašavajući aneksiju okupirane ukrajinske teritorije i više puta preteći da će upotrebiti nuklearno oružje da zaštiti Rusiju.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je u sredu da sumnja da će Putin pribegavati tome. Putin je „racionalan akter koji je značajno pogrešio“, rekao je za CNN, rekavši da veruje da je ruski lider očekivao da će njegove invazione trupe biti dobrodošle.
Visoki zvaničnik NATO-a rekao je da će ruski nuklearni udar promeniti tok sukoba i skoro sigurno izazvati „fizički odgovor“ ukrajinskih saveznika – „a potencijalno i samog NATO-a“.
Zelenski je rekao da je Ukrajini sledeće godine potrebno oko 55 milijardi dolara finansijske podrške – 38 milijardi dolara za zatvaranje budžetskog deficita i 17 milijardi za obnovu ključne infrastrukture kao što su škole i stambeni prostori.
